RASPADANjE
Sad nemam više one stare plime
Za bol i ljubav; niti danas raste
Cveće slobode i osećaj zime,
Kao ni želja za jesen i laste.
Sad nemam više one stare plime.
Sad nemam više očiju za dýge,
Za vedre boje oblaka i snova;
Sad nemam više sutona i tuge,
Ni senku sreće, ni šapat brestova.
Sad nemam više očiju za dýge.
Sad nemam više visokih obmana,
Nevinih misli i krinova beli';
Radosti rada, ni velikih dana,
Kao ni vere što utehu deli.
Sad nemam više visokih obmana.
Putem stvaranja ne kreće se snaga,
Duh neće više da vidi i sanja:
Ostala sa mnom samo čula naga
I zadah truo sporog raspadanja.
Putem stvaranja ne kreće se snaga.
Moj svet me gleda pogledom trupina,
Kao ostatak od strašnog požara:
Ja ga se klonim k'o crnih kupina,
Kao i trnja, što grebe i para.
Moj svet me gleda pogledom trupina.
Ja danas ne znam za noći umorne,
K'o ni za dane pokrivene splinom;
Ja danas ne znam za misli sumorne,
K'o ni potrebu za trajnom tišinom.
Ja danas ne znam za noći umorne.
Ja danas imam jedno trulo vreme,
Maskiran porok, razvrat i neznanje:
S visine bluda dopiru mi teme
Za suvereno jedno raspadanje.
Ja danas imam jedno trulo vreme.
S prestola tajni i snova i zvuka
Ja sam se naš'o posred niskih strasti;
Pod nebom crnim od ropca i muka
Ja sam se naš'o u zemlji propasti
S prestola tajni i snova i zvuka,
Ja sam došao bez bola i žudi
Tu, gde za nebo niko nema vida,
Tu, gde i mrtve ubijaju ljudi,
Tu, gde je žena pojava bez stida,
Ja sam došao bez bola i žudi.
Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja.
Kroz dokon vetar što uzalud cvili,
Ja čujem korak moćnog raspadanja;
I raspadanje, raspadanje mili
Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja.
