Protekcija (komedija u pet činova)/61
ČIN PETI
Soba iz prvog čina.
I
SAVETA, AĆIM, MANOJLO
SAVETA (Sedi levo na minderluku, vezala glavu i metula dve kriške krompira na slepe oči. Aćim sedi desno na stolici i gleda kroz prozor. Očajan, šišteći diše).
MANOJAO (Stoji između njih i pogleda čas jedno čas drugo. Posle izvesne pauze, blago i mireći.): Aćime, progovori!...
AĆIM (Mane rukom, kao da bih hteo reći: „Okani me se").
MANOJAO (Posle izvesne pauze): Saveta, progovori!
SAVETA (Kao Aćim).
MANOJLO: Pa jedno mora progovoriti, ne možete tako celoga života!
AĆIM (Naglo se okrene, jetko): Ama šta da progovorim, šta, kad mi sam jed teče iz usta. (Ućuti, ždere se u sebi, pa opet nastavlja), Šta da progovorim, ’ajde, reci mi, šta da progovorim? Manj ako ’oćeš da ti pričam kako će me isterati iz službe... i kako ću morati nanovo da počnem od praktikanta. Eto, to je sve što mogu ja da progovorim.
MANOJLO: Bože, Aćime, ti pa praktikant?
AĆIM: Nego šta.. Kad te isteraju iz službe na ulicu. A ona... (Pokazuje na Savetu) koja je sve to napravila, ništa, ni luk jela ni luk mirisala... Bole je glava, vezala krompire na slepoočnice, a što sam ja upropašćen... to ništa,
SAVETA: I ti još smeš da govoriš, još imaš obraza da govoriš! Ja napravila, a, je li, ja? Jesam li ja bila mladoženja, jesam li ja prosila devojku kod žive žene? Ju, ju, ju, mesto da se sakrije u zemlju od stida i srama, on još govori! Nije te stid u oči da me pogledaš?
MANOJLO: Ali, zaboga, progovorite koju dobru reč. To je sve bilo pa prošlo!
SAVETA: Jeste, prošlo! Đavola bi prošlo da nisam ja pohitala, prošlo bi jeste, ali bi gospodin do sad imao drugu ženu, a ja bi bila na sokaku. Eto kako bi prošlo..
AĆIM: I ovako smo na sokaku. Da si bar počekala malo, da vidimo da nije kakva pogreška.
MANOJLO: Ne može drukčije biti, mora da je to kakva pogreška.
AĆIM (Ustane i prilazi Saveti): Dabogme!... A ti da si bar pričekala malo da pripitaš, nego du!... pa kod ministra. Pa nije ti dosta bilo što si sama pošla, nego si još povela i tvoga slatkog sina. Ti si ga pustila, ti! Vi ste se dogovorili da me upropastite, zaverili ste se i najpre si ti otišla pa si me oblagala tamo, pa onda si njega poslala. I ko zna šta taj tamo kuva..
MANOJLO: „Tečete zvanja i položaje!”
AĆIM: Poslala njega, a ti se lepo vratila kući i... eto, zabolela te glava pa metla krompire! Ja bih metnuo bundeve na glavu, da sam ovoliku komediju napravio.
SAVETA: Ama zar ja napravila, je li? Jaoj, makni se, čovečej, s mesta, nikad se majci ne maknuo da Bog da! Ja, je li? Još ćeš reći da sam te ja terala da prosiš ministrovu sestru. Bre, sram te bilo, turčine jedan! Ti nisi kršten, ti si nečastivi! I ja još govorim s njim, teško meni! (Diže se i plačući ode).
|