Protekcija (komedija u pet činova)/48
III
MINISTAR i DRAGINjA
MINISTAR (Dolazi iz vrata levo i dovodi Draginju za ruku.): Odi, odi, mazo moja! Odi, sedi ovde da razgovaramo. (Sedne i privuče je kraj sebe) Ko bi to rekao, a? I to je kod tebe već ozbiljna stvar kad se nisi stidela ni samome ocu da kažeš, jer to se obično krije od roditelja.
DRAGINjA: Ja sam vas, oče, molila najpre za oproštenje. Ja priznajem da je to malo i suviše slobode od mene, ali vi ste mi uvek govorili da budem prema vama iskrena i da ne krijem ništa od vas.
MINISTAR: No, no, no, ne kažem da si trebala tajiti. Bolje je, bolje je što si mi rekla, i kamo da si mi još ranije kazala, ja bih možda našao puta ili da zadovoljim tvoje osećaje ili da te od njih izlečim, što bi mnogo bolje bilo. Ovako....
DRAGINjA (Prestravljena): Ovako?
MINISTAR: Ovako, ne mogu reći da si me stavila u vrlo zgodan položaj. Ti si već odrasla devojka i dosta si pametna te i sama vidiš tu nezgodu... i, kako da ti kažem, ta da, ti to i sama uviđaš.
DRAGINjA: Ja ne uviđam, oče!
MINISTAR: E, ne uviđaš?! Pa čitaš li ti njegove novine?
DRAGINjA: Ne!
MINISTAR: Nemoj ih ni čitati! Ali, vidiš, on je urednik jednoga lista u kome piše članke pod potpisom. Među tim člancima su najčešći oni koji napadaju mene. On mene naziva čovekom bez duše, bez karaktera, nevaljalcem, prodanim tipom i prosuo je na mene čitav rečnik pogrda i kleveta. Lepo, to je njegova stvar, ali... pošto mi je pred javnošću oduzeo obraz i čast, on hoće da mi oduzme i dete, a to više nije njegova stvar.
DRAGINjA (Nesrećna): Oh, Bože moj!
MINISTAR: I ti, dete moje, ako nemaš dovoljno razuma da to vidiš, moraćeš imati dovoljno srca za tvoga oca, ako ga još voliš,
DRAGINjA (Padne mu na grudi planući).: Volim vas, oče... pojmim i uviđam!.
MINISTAR (Drži joj glavu): Ali, razume se, ako se ima dobre volje, iz svake, pa ma i iz najteže situacije, može se naći izlaz.
DRAGINjA (Obraća pažnju).
MINISTAR: Ja priznajem da je to darovit mladić, to sam ti već i ranije rekao. Ako je još i uviđavan, ako je razuman, ako te toliko voli.... toliko bar koliko ti njega... jer, ja ću mu morati postaviti izvesne zahteve, i ako ne pristane, onda...
DRAGINjA: Onda?
MINISTAR: No pa šta bi htela više od mene: pristao sam da ga primim, da razgovaramo.
DRAGINjA: On će doći, oče, doći će još danas, ali.... dragi oče, ja se bojim, vi ćete mu postaviti zahteve na koje on neće moći i neće hteti pristati... ja se bojim...
MINISTAR (Milujući je): Očevo je srce mnogo šire no što često deca misle. Učiniću ja za svoje jedinče sve, sem onoga što je nemoguće. Ako ipak ne uspem, ti nećeš imati prava na mene da zažališ.
DRAGINjA: Ali budite, molim vas, što popustljiviji.
MINISTAR: Uljice jedna! Zar ti ne znaš da ću još više učiniti, no što ti mogu unapred obećati (Napolju larma, čuje ?e želski glas: „Ja moram sa g. ministrom govoriti!“)
|