Priča o zmiji

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milutin Bojić
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Priča o zmiji
Pisac: Milutin Bojić



Priča o zmiji



Usahnuh bez bola, a vatreni pijuk

Lubanju mi drobi i mozak mi kida,

U praznome srcu svira straha fijuk,

A rođena duša bez suza mi rida.


Težak opor miris, pun leša i smole,

Davi me, a vazduh sumporast i topal

Nedra mi i usne i mišice gole

Kameni ko meko drvo rečni opal.


Opijen opažam jednu belu zmiju

U kovitlac juri, jezikom palaca.

Njene bele oči u mraku me piju

A modar joj jezik na me otrov baca.


Beskrajna i hladna oko moga čela

Obvila se triput. Krv u mozgu ključa:

Nit beskrajnih misli u njemu se splela,

A svest puna mraka jauče bez luča.


Izmučen tim hladnim, čudnim vencem sena,

Hiljadu ideja u svom mozgu čujem,

No sve se rastura u mehure pene,

A na samog sebe ja u besu pljujem.


Ceo svet ideja što navire tokom,

Rođenim Mojsijem zamrznut, ne teče,

Proklet da rođenjem završi se rokom

I da prvom kapi svoju nemoć reče.


O, kako je strašna ta zmija što kreće

I ritam i misli, a krila im reže;

Danima me muči: pruža slave cveće,

No čim pruži ruku, cveće nije sveže.


Nemoćan da svučem tog kepečkog džina,

Puštam da me kroz mrak kô Ulisa vodi,

A Haron, dok laje praznim Adom psina,

U knjigu bez strana dan za danom svodi.



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 104 godine.