Pristupna beseda novoustoličenog episkopa kanadskog Mitrofana

Pristupna beseda novoustoličenog episkopa kanadskog Mitrofana Pisac: Mitropolit kanadski Mitrofan

Beseda na ustoličenju episkopa kanadskog Mitrofana, 18. septembra 2016. godine u Hramu Sabora srpskih svetitelja u Misisagi.^[1]

„Gospode, Gospode, pogledaj s neba i vidi, i poseti ovaj vinograd koji zasadi desnica Tvoja”.

Ove reči izgovorismo na današnjoj Sv. arhijerejskoj Liturgiji. U stvari, to su reči starozavetnog psalmopojca (Ps. 79, 16). Naime, on govori o vinogradu koji je Bog preneo iz Egipta, izagnao je neznabošce, i zasadio ga. Napravio je put pred njim i zasadio je koren njegov i napunio zemlju. Njegova je senka pokrila gore, i njegove grane (loze) kedre Božije. I taj je vinograd rasprostro čokote svoje sve do mora, i do reka svoje mladice. No šta se desilo? Vinograd je pao. Gospod je srušio ogradu njegovu, i svi su, koji putem prolaze, ulazili u njega. (Ps. 79, 9-14).

Nešto slično nalazimo i kod Sv. Proroka Isaije u njegovoj pesmi o vinogradu (Is. 5, 1-7). Današnje Sv. Jevanđelje takođe nam govori o vinogradu, ali i zlim vinogradarima (Mt. 21, 33-42). Šta je vinograd Gospodnji? To je sav vidljivi i nevidljivi stvoreni svet, od travčice u polju, preko bisera u moru, anđelskog sveta, i čoveka kao krune stvaranja. U njemu se vidi Premudrost Božija (Rim. 1, 20). Ili kako neko divno reče: Priroda je tajanstveno Jevanđelje. U prenosnom smislu to je Crkva Božija koja obuhvata sve. Najpre starozavetna, koju je sačinjavao izabrani narod. No pošto on nije sačuvao taj vinograd, tu Božiju njivu, Božiju građevinu, onda je Gospod uključio sve narode. Bog nije mogao da gleda da je ograda oko vinograda raskopana i da divlje zveri ulaze u njega. Osnovao je novi vinograd u kome je, kao Vinogradar, zasadio novi čokot, Sina Svoga (Jn. 15, 1), iz kojeg su iznikle loze, Sveti Apostoli. Sve loze ne donose ploda, ne zbog čokota, nego zbog nerada. Otac nebeski odseći će suve loze i izbaciti napolje. A koja rađa očistiće je da još više roda donese (Jn. 15, 2). U tom vinogradu ništa ne biva bez Sina: «...bez mene ne možete činiti ništa» (Jn. 15, 6). Kako čusmo, zli vinogradari ne primaju, sluge njegove, ni Sina, pa čak ni Gospodara. Zna da oni nisu ni vlasnici zemlje, niti su sadili vinograd. Ali u svojoj pohlepi žele ga prisvoje. Kao da slušamo gramzivog Ahava i Jezavelju koji uzimaju Navutejev vinograd, ubivši ga (1 Car. 21, 1-19). Posle svega što su učinili, pobivši, dakle, sluge njegove, a na kraju i sina njegovog, šta je predstojilo Gospodaru vinograda nego da zločince smrću kazni, a vinograd dâ drugima koji će mu davati plodove u svoje vrijeme (Mt. 21, 41). Sami Hristovi protivnici potvrdiše da tako treba da bude. Gospod im veli da su oni ti zli vinogradari od kojih će se uzeti Carstvo Božije, i daće se narodu koji donosi plodove njegove (Mt. 21, 43).

Draga braćo i sestre,

Iz ovih Spasiteljevih reči proishodi da Bog neće dopustiti da se Njegov vinograd zaparloži ili uništi. On će naći nove radnike za Svoj vinograd. Bog neće dopustiti da se Crkva Njegova uništi. A ko je može i uništiti? Niko! Ona je osnovana na rukom neodsečenom kamenu Hristu (Dan. 2, 45), kojoj ni vrata paklena neće odoleti (Mt. 16, 18). Jer je On glava i temelj Crkve.

Mnogo puta kroz dvehiljadegodišnju istoriju Crkva Hristova izgledala je da je raskopan i počupan vinograd; nekad zbog njenih protivnika a nekad zbog nemara njenih služitelja. Ali nikad neće prestati da bude vinograd Božiji gde će se točiti novo vino, novo nebesko piće, to jest Njegova Sveta i Prečista krv. Ljudi nisu ti koji daju čokotu i lozi životnu snagu i sok, nego Bog.

I ova divna i prostrana zemlja Kanada je Njegov vinograd i Njegov rukosad. Srpska Pravoslavna Eparhija kanadska je Njegov vinograd. Zato će biti moja dužnost, zajedno sa bratijom sveštenicima i vernim narodom, da ovaj vinograd ogradim, okopak, oplevim, zalomim suvišne zametke, odsečem suve loze, sačuvam od svih štetočina, vidljivih i nevidljivih. Odnosno da nastavim rad mojih vrednih prethodnika, Episkopa i sveštenika. A sve to uz pomoć Božiju, budući uvek svestan reči Sv. Apostola Pavla: «Ja posadih, Apolos zali, a Bog učini na uzraste» (1 Kor. 3, 6). Drugim rečima, da produžim delo Sv. Apostola, Sv. Otaca i Mučenika, koji su prolili svoju krv za taj vinograd (Lk. 13, 34; Mt. 23, 34-35), sledujući Gospodu svome koji je stekao Crkvu Svoju krvlju Svojom (Dela 20, 28).

Čujmo šta veli crkveni pesnik za jednog Sv. oca: «Dobri slugo verni, delatelju vinograda Hristova, ti si podneo dnevnu tegobu, ti si i dani tebi talant umnožio, i onima koji su došli posle tebe nisi zavidio...»

Draga bratijo sveštenici,

Čuvajmo vinograd koji nam je poveren. Čuvajmo svoje duše i tela, te male vinograde, jer su oni hram Duha Svetoga. Čuvajmo duše poverenih nam vernika. Za svaku ćemo dati odgovor. Čuvajmo vinograd parohije, manastira, Eparhije, cele naše Srpske Pravoslavne Crkve. Čuvajmo jedinstvo njeno. Jer smo svi mi udovi jednoga tela (Ef. 5, 30). Nema savršenijeg jedinstva od Crkve Hristove. To je raj, i ne treba da tražimo drugi. Jedinstvo Hrista, kao glave, sa nama kao udovima, i jedinstvo Hrista sa Ocem i Duhom, a i nas kroz njega, jeste tajna nad tajnama. Takvo jedinstvo nećete naći ni u jednoj religiji. A to se jedinstvo drži ne kroz slovo zakona, sud, pravdu, nego kroz ljubav. Ako nju imamo, onda ne treba da se plašimo raskola, podele. Kada budemo osetili da smo svi udovi jednoga tela, to je savršenstvo. Samo tako primiće nas Gospod u nebeski Jerusalim. Primimo i najvećeg grešnika, jer je Hristos došao da spase grešnike a ne pravednike (Mk, 2, 17; Lk. 5, 32). Nemojmo da zavidimo onima koji su posle nas, pa čak i u jedanaesti čas, došli da rade u vinogradu. Jer Gospodar vinograda nagrađuje po trudu i usrđu, a ne po dužini vremena rada (Mt. 20, 1-16; 1 Kor. 3, 8). «Samo egoista može da zavidi. Egoista nikada ne može biti pravi hrišćanin. Na egoistu ne silazi blagodat Božija», kako to reče veliki duhovnik i podvižnik našeg vremena. Naš narod pravoslavni brinuo se i brine o svom vinogradu – Crkvi, i njegovim služiteljima, kako ovde tako i u starom kraju. Dokaz su crkve i manastiri. Ako se pak desi da nas neki i ne vole, mi treba njih da volimo. Kako reče Sv. Maksim Ispovednik: «Prema svakome treba da osećamo takvu ljubav da budemo spremni da, njega radi, žrtvujemo i svoj život». Ako ima različitih ljudi po naravi i ponašanju, ne treba da nas čudi. Crkvi su potrebni svi; i oni koji su preke naravi i koji su blage naravi, kao što je čoveku potrebno da jede slatku i kiselu hranu. Jedan drugoga dopunjujemo. U građevini imamo i grubog i finog otesanog kamena. U svim svojim nevoljama, dobro bi bilo da se uvek setimo Sv. Proroka Mojseja, koji 40 godina trpeo, ko zna, možda dva miliona nepokornog naroda. Pa šta je opet rekao: «Ali oprosti im grijehe: ako nećeš, izbriši me iz knjige svoje koju si napisao» (2 Mojs. 32, 32). Ili Sv. Apostola Pavla. Koliko je imao nevolja sa hrišćanima u Korintu, Galatiji itd., pa ipak želi da sam bude odlučen od Hrista za braću svoju, srodnike po tijelu (Rim. 9, 2).

Draga braćo i sestre,

Božanska je zapovest: «Slušajte starešine svoje i povinujte im se, jer oni bdiju nad dušama vašim, pošto će odgovarati za njih...», i to s radošću, a ne s uzdisanjem (Jevr. 13, 17; 1 Sol. 5, 12-13). Neka bi Bog dao da sve nedaće kroz koje je naš narod prošao i prolazi, budu na njegovo spasenje. Ili kako reče Prepodobni Pajsije Svetogorac: «Dobri Bog brine prvo za naš drugi život, pa tek posle za ovaj». Neka nam u svemu pomognu Sv. Prorok Zaharija, koji je prolio svoju krv pravednu za starozavetni vinograd (Lk. 11, 51), i Pravedna Jelisaveta, sa svojim sinom, mučenikom i prorokom, Jovanom Krstiteljem, najvećim rođenim od žene (Mt. 11, 11). Bože naš, Oče, Sine i Sveti Duše, sačuvaj ovaj vinograd od sada pa doveka. AMIN!

Izvor

1. „Propoved na ustoličenju”. br. 4 (godina 51). Bridžport: Srpska pravoslavna crkva u Severnoj i Južnoj Americi. Staze pravoslavlja. jesen 2016. str. 22–23.