Prehvala/20
| ←Sedmi prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić OSMI PRIZOR |
Deveti prizor→ |
OSMI PRIZOR
TOMISLAV (sam):
Izvi mi se k’o glatka jegulja.
Šta da mislim? Čemu da se nadam?
Hoće li se ta grud ponosita
Kadgod mojoj želji otvoriti?
(S pouzdanjem.)
Hoće! hoće! Kako toplo reče:
„K'o rođaka bih te negovala...
„K’o brata bih tebe oplakala!“
Već me dakle gledi k’o rođaka...
Kao brata!... oh kako mi jako
Srdce kuca od radosti silne...
Brat je srdcu sestrinom nablizu,
Jedan korak bliže, ša će mi se
To božansko srdce otvoriti,
Te mi biti i više i lepše
Neg raj duši... neg bogu nebesa!
(U sumnji.)
No može l’ se ta ohola dušo
Prkloniti nizkom vlastelinu?
Nizkom? Težko! No zar ja ne mogu
Bliže k njenoj pristupit’ visini?
Zar ne reče prorok đerevički
Da ću krunu poneti kraljevsku?
Smelo napred, srdce sokolovo!
Velika te muka očekuje,
Al’ i divna maše ti nagrada,
Jer kog bude ljubila Prehvala,
S malim bogom neće se menjati.
(Pođe pa zastane.)
Milena dolazi! Sirota devojka,
Kako ide setna, nevesela;
Ko zna, možda i ona koga ljubi,
A on ohol ljubov joj prezire!
|