Prvenčad
| Prvenčad Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1853. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Prvenčad
Ala j' krasno letnje veče,
Kad ga pratiš ti, meseče,
Pa još one zvezde sitne,
Kad mložina od nji' blistne,
I kad vetar malo pirne,
Snagom srce moje dirne,
Pa još ako dragu spazi
Di sa onog brega slazi —
Duša s' onda s srcem igra,
'Oće srce da nadigra.
Da mu, bolnom, ne pomažem,
Prsi jake da ne stežem,
Srce b' ovo iskočilo,
'Ladno telo ostavilo.
2.
Posle krasne ove kiše
Svakog bilja biće više,
Svako cveće eno rasti,
O, da lepe sveta slasti!
Svako dete eno s' kiti,
Kao zora kada sviti.
Ja u cveću bilja tražim,
Di ga tražim, ne nalazim;
Nema, nema za me bilja,
Kad mi ne da veća sila.
Bolovaću i umreću,
Rani bilja naći neću;
Rani mojoj nema leka,
Dokle traje zemnog veka.
Draga meni ranu dala,
Nebu kad me gore zvala.
Ona ode, a ja osta',
Bolno srce onda posta.
Ali daće, daće reka
Smrtna mojoj rani leka.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Đura Jakšić, umro 1878, pre 146 godina.
|