Pošetala Prečista Gospođa,
Ona zemljom i svijetom šeta,
A na ruku nosi Sina svoga,
Sina svoga Isusa Hristosa.
Ona srete Krstitelj Jovana, 5
Ovako mu govori Gospođa:
„Hajd’ ovamo moj Jovane kume
Da idemo na vodu Jordana,
Da krstimo Hrista Sina moga”!
Ondolen se bjehu podignuli, 10
I dođoše na vodu Jordana.
Stade Jovan krstit’ kuma svoga,
Od straha mu knjiga ispadnula,
To ga pita Prečista Gospođa:
„Što bi tebi moj Jovane kume”? - 15
„Znadeš što je moja mila kumo,
Pomami se Jordan voda ladna,
Jer se hoće voda potopiti,
A sva gora propadat’ u travu,
Daj pogledaj više sebe kumo, 20
Kako s’ slomi nebo na četvero”!
Sad govori Prečista Gospođa:
„Ta ne boj se, moj Jovane kume,
Jer se nije voda pomamila,
No se voda kume potonula, 25
Jer se hoće voda posvetiti,
A gora se Hristu poklonila,
A nije se nebo salomilo,
Neg’ anđeli nebo rasklopiše
Da gledaju đe Hrista krstimo”. 30
Milorad Radević, Miodrag Maticki: Narodne pesme u Srpsko-dalmatinskom magazinu, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad * Beograd, 2010., str. 71-72.
