Pohode

←Vetru s Kosova

Pohode Pisac: Ljubomir Nenadović

Primorju→

Sestra se bratu žalila:
„Nema mi, brate, pohoda;
Rodbina mene ostavi,
Ja sam ti, brate, žalosna.
Svakoga jutra izgledam
Rođake mile premile;
I svako veče tugujem,
Nema ih, nema da dođu.”
Sestrici bratac govori:
„Nemoj se, sestro, žaliti,
Sneg je pritisk’o planine,
Magla pritisla ravnine;
Doći će milo proleće,
Stopiće s brega snegove;
Dunuće vetar s Kosova,
Razgnaće maglu s ravnina;
Sinuće sunce veselo,
Doći će tebi pohode.”
To nije bratac i sestra,
Već to je Kosmaj i Bosna.
Diž’te se silne pohode,
Bosna je željna slobode.

Izvor

• Celokupna dela Ljubomira P. Nenadovića, Beograd, 1892, Sveska prva, 2. izdanje. str. 31.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ljubomir Nenadović, umro 1895, pre 131 godina.