Poruka (Ljermontov)
| Poruka (Zaveщanie) Pisac: Mihail Ljermontov, prevodilac: Risto J. Odavić |
Ma samo bih, brate, s tobom,
Da probavim još čas koji,
Na svetu mi, kako kažu,
Jošte malo dana stoji.
Ti ćeš skoro videtʼ svoje,
A za dane, vidiš, moje
— Istinu ti valja čuti —
Nisu bogme zabrinuti.
A ako te ma ko pita…
Sve jedno je, ma ko bio, —
Reci da sam na jurišu
Svoju ranu zadobio,
Da sam umro za svog cara
I da nema Rus lekara,
I još nosi pozdrav svima
Mojim dobrim zemljacima.
Možʼ da moji roditelji
U životu neće biti…
Pa i bolje: zlo bi bilo
Da ih moram žalostiti!
Budu lʼ živi (to ćeš znati),
Len sam, reci, pisma slati,
Puk nam stupa drugom kraju
I neka me ne čekaju.
I susetka tu je jedna…
Alʼ mi smo se (stare stvari!)
Posvadili… Ta te neće
Pitat za me… Šta to mari?
Ti joj pričaj sve što vredi,
Alʼ joj srca ne poštedi,
Ostavi je suze liti…
Njojzi neće ništa biti!
Izvor
[uredi]Delo, 1. jul 1897. Petnaesta knjiga. Str. 17–18.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Risto J. Odavić, umro 1932, pre 94 godine.
|