Pop i parohijani
Bude jedne godine silna suša, za to sastanu se seljani pred crkvom po leturđiji, i ukore popa kako mu nijesu prijatne molitve k Bogu, a u toliko je puta zalud molio za kišu. Pop se našao mudar i reče im: "Znadite, braćo, da su mi jučer poručili ozgor s neba da se s vama dogovorim, u koji ćete dan da vam pošlje i koliko kiše. Sad mi odgovorite." Reče glavar od sela: "Eto sjutra u poneđelnik." Odgovori pop: "Sjutra ne, za što sam najmio mobu, da mi okopavaju frmentin." "A ono u utornik" reče glavar, a drugi odgovori: "A zar nijesi vidio da mi je toliko žito prostrto na guvno da se suši?" "A mi hajdemo u srijedu" reče glavar, a treći odgovori: "Ne u srijedu, mene je krsno ime, pak ako mi se zvanice skvase, ondar kud ću ja?" "A mi elajmo u četvrtak" reče glavar, a četvrti odgovori: "Kako u četvrtak? da li ja ta dan ne ženim sina?" "Ajdemo dakle u petak" reče glavar, a peti opet skoči: "Ne u petak, ljudi govore da nikaka sreća u petak nije probitačna." "A vi, braćo, ajdemo u subotu;" "Bogme ja ne ću" odgovori šesta, "dognaće mi jedan ortak dva vola, ako se pogodismo, pak valja mi ih obidovati." Tadar reče pop: "A vi, moji ljudi, ove druge neđelje, dogovorite se, pak mi odgovorite." A seljaci se ni druge neđelje ne mogoše dogovoriti, pa ni do danas.
Izvor[uredi]
- Karadžić, V. S. 1870. Srpske narodne pripovijetke, drugo umnoženo izdanje. Beč, u nakladi Ane, udovice V.S. Karadžića. str. 283–284.
|