Pomrčina

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Pomrčina
Pisac: Milan Rakić


Milan rakic.jpg


                   I

Ležim u tami kao klada,
Ne vidim ništa, ne znam ništa;
Od svekolikog svetskog jada
Ne dopire do mene ništa.

Napolju možda sunce greje,
A možda kiša sipa kapi
Na mirna polja i na streje,
Il' pomrčina ko grob zjapi,

Ja ne znam. — Ne znam šta je sada,
Ne pitam šta će sutra biti,
Ležim u tami kao klada,
I živci su mi svega siti,

Udar u meni neće naći
Iskru što tamu obasjava;
Kao po tužnoj gluhoj daći,
U mojoj duši sve sad spava.

I nigde jedna uspomena
Da se ko prizrak u njoj javi,
Ni jedna nekad draga žena,
Ni jedna rana što krvavi, —

A pomrčina mirno pada
Na razvejana pepelišta.
Ležim u tami kao klada,
Ne vidim ništa, ne znam ništa...

                   II

Pokatkad moja miso plane
Kao nekada starih dana,
Setim se moje večne rane,
Negdašnjih težnja i megdana.

Kako mi miso beše svéža
I prkosnoga puna vrenja,
Što ove zahvata kao mreža
I skamenjene norme menja!

Kako sam mnogo obećavo,
A koliko sam malo dao,
I, čekajući svoje pravo,
Dočeko opšti udes zao!

Ah, krepki prkos gde je sada
Da preziranjem život šine,
Gde mlada snaga borbe rada,
I buntovništvo spram sudbine?

I oni strasni dugi časi,
S neznane boljke kad se strada,
Kad čista suza oko kvasi
Zbog nepoznatih tućih jada.

Taj plemeniti bol sad ćuti,
A život sve obvija tminom,
Nameće svud svoj zakon kruti
I pomirenje sa sudbinom.

Ništa me više sad ne bode,
Sve gledam tuđim, mrtvim okom,
I spavam, kao tihe vode
U miru tamnom i dubokom ...

                   III

I danas, da meni Gospod reče: „Evo,
Ja ti sada dajem silu i moć, stvori
Svet novi i bolji o kome si pevo,
I otvori širom vrata novoj zori.

Neka, žudno sreće, čovečanstvo prene
U čekanju strasnom. Budi prava mati,
Diži, stvaraj, ruši, ko da nema mene,
I daj sreću koju ja ne mogoh dati",

Ja bih tužna srca i pognuta čela
Reko bolnu tajnu što me davno kolje:
„Ja znam dobro, Bože, mane tvoga dela,
No ništa ne mogu zamisliti bolje."

Sipi pomrčina kao sitna kiša
I zasipa stvari pred nemarnim okom,
I, dok noć postaje mrtvija i tiša,
Sve spava u miru tamnom i dubokom ...


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Rakić, umro 1938, pre 83 godine.