Pomirenije/3
POZORIJE DRUGO
FEMA, PREĐAŠNjI
FEMA: Dobro jutro želim, gospodine!
ADVOKAT: Sluga, sluga, koje dobro?
FEMA: Molim vas, jeste li vi fiškal Anici Vuletinoj?
ADVOKAT: Anici Vuletinoj? Jest, jest, ona ima strašan proces, teško protivnoj partaji, jer vi ste certe razumeli dobro za moje ime; znate da svaki proces mora pod mojom rukom igrati razumete li? Gledajte ovde, sve važna obіecta! jer svaki trči k gospodinu Petriću — razumete li? Imate li i vi štogod?
FEMA: Ah, gospodine milostivi, ja sam došla kao sirota vas moliti.
ADVOKAT: To je ništa. Moliti sad nije sramota — razumete li? — praeѕertіm kod jednog advokata kao ja što sam. Sam baron Jolić juče se istim rečma poslužio. Molim, veli, domіne amіce. Nemojte se solicitirati, reknem ja — znate kako se obično s baronima govori.
FEMA: Verujem, gospodine; lako je baronima, oni su puni i novaca i svačega, pa im je lako govoriti, no mi siromasi, nama je teško, pa moramo moliti. No gospodin će se fiškal smilovati, evo sam donela jedan par mladi golupčića (izvadi ji ispod kecelje).
ADVOKAT: He, he, he, zašto ste se trudili.
FEMA: To je osobita fela, gospodine; od deset godina, kako sam prvi put golubove zapatila, imam ovaj par, i sve za najveću gospodu piliće čuvam.
ADVOKAT: Blagodarim, blagodarim; metnite ji tamo kod furune. Tako, tako. Sad dođite bliže. Šta želite od mene?
FEMA: Znate, gospodine, ja imam proces s Anicom Vuletinom.
ADVOKAT: Dakle parѕ 9. Hm? To je kuriozno.
FEMA: Ja se čudim kako ste se nje prevatili, gospodine, ta nit će vam ta štogod platiti, nit će vam reći fala ni bog da prosti. To je pogan i nesreća od žene, ceo se komšiluk na nju tuži, gde god dođe oće da je prva da sve nadgovori, kanda je drugima jezik mati spredala. I muž kukavac nije od nje miran, prebija ga jadnog i preko i uzduž, pa misli tako i s drugima raditi, ali vile mi je! pašće ona meni šaka.
ADVOKAT (ustane): Ho! ho! ho! protervіtaѕ e dono orta! Ja molim, šta želite od mene?
FEMA: Gospodine, malu stvar od vas. Ja znam koliko vi možete u ovom procesu, učinite da ga ja dobijem, a vama jabuka neće od moje strane uvenuti.
ADVOKAT (pokloni se): Blagodarim, blagodarim. He, he! ko ne bi takoj personi učinio ako je samo moguće. Hm! Quod eѕt punctum eѕѕentіale? Sad mi sve ne pada na pamet, a akta prevrćati jest vrlo trudno, ne biste mi onako brevіter, nakratko, o ovom procesu izvestije dati mogli?
FEMA: Ta znam ga, gospodine, kanda je juče bilo. Njeno je dete reklo mojoj devojki, da oprosti vaše lice, kopile. Ja na to razljućena, vile ga odnele, dočepam ga za kose, nek dokaže da je moje dete kopile; na koje njegova mati dotrči kao strela, da me ugnjavi. Ja, fala bogu, kako me stvorio, dočekam je, i dobro izdevetam. Sad šta sam ja kriva, gospodine, što sam jača od nje bila? Da nisam istukla ja nju, ona bi mene. Sad ište da joj boj platim — plaćali joj mrtvoj pokrov.
ADVOKAT: Stvar je kuriozna, treba mlogo študirati.
FEMA: To je ništa, gospodine; vi ste fiškal, kako vi napišete, tako ostaje.
ADVOKAT (ide po sobi): Da, da, to je tako, hm, i nije baš. No zato ništa. Vidite li ovo pero? Ono je grom za svakoga? Idite vi sad kući I posle po sata dođite, ja ću međutim urediti da vam bolje bude.
FEMA: Slatki gospodine, učinite milost, ja neću na vas zaboraviti, nisam ja Anica.
ADVOKAT: Na moju reč, nemajte brige, samo nemojte zaboraviti doći do po sata, i tom prilikom onaj — no, vi me razumete.
FEMA: Razumem, gospodine, nemajte brige. Zbogom.
ADVOKAT: Sluga.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|