Polumesecu
| Polumesecu (1862) Pisac: Draga Dimitrijević Dejanović |
Polumesec većem bledi,
Pa mu dršće bleđan lik,
Na Srbina kivno gledi,
Što junački diže klik.
Njemu srce živo puca,
Što mu Srbin nije rob,
Dršće, što u Srba kuca
Srce smelo — njemu grob.
U planini i u lugu
Oštri Srbin ljute nože,
Zaklinje se vernu drugu,
Da još Turke seći može.
U gori se hajduk sprema,
Da pomogne svome rodu:
Kada Turčin sanan drema,
Negubimo, braćo, zgodu!
Tako hajduk braći zbori,
A na mesec pruža prst:
Dole šnjime! želja gori,
Da već stupi časni krst.
Dosta s’ vlado, bled meseče,
I gnječio srpski rod!
Sad u raje mači zveče,
A osveta skori hod.
Za Srbina što namenu,
To se tebi dade sad,
Za vratom ti đorda sevnu —
Kazuj, Ture, kud ćeš sad?
Tužnoj raji skidaj jaram,
Vreme došlo, moraš mreti —
ʼVako Srbin vraća zajam,
Kada braću svoju sveti!
Izvor
[uredi]Danica, 10. maj 1862. Broj 13. Godina III, str. 210–211.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Draga Dimitrijević Dejanović, umro 1871, pre 155 godina.
|