Pokraj Save bagrem drvo raslo,
na drvetu od zlata ljuljaška.
Tu se ljulja veliko i malo,
tu se ljulja i mlado i staro,
dok red dođe i na moga dragog. 5
Kako se je dragi zaljuljao,
odlomi se bagremova grana:
pade dragi u zelenu travu,
a fesić mu u duboku Savu.
— Mila majko, boluje mi dika, 10
bi l’ otišla obić’ bolesnika?
— Hajde, ćeri, al’ se brzo vrati!
— Bogme neću, moja mila majko!
Ne vraća se odlomljema grana,
ni djevojka od svoga dragana. 15
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 315.
