Pozdrav (Đura Jakšić)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
UPOZORENjE!

Za ovaj tekst nije naveden izvor odakle je preuzet. Ukoliko isti ne navedete, za nedelju dana tekst će biti obrisan.

Oj, Kozače, ratni sine!...
Sred grmljave i zveketa,
Usred naše bojne muke,
Slušao sam tanke zvuke,
Pune bola, pune sete,
Kô da slušam stare bajke
Tvoje glasne balalajke.

Gledô sam te, pun miline,
Kako jezdiš, kako letiš
I krvavom šaškom pretiš;
Pa još kad se, Kozak, setiš
Tvoje lepe Ukrajine,
U oku ti plamen sine,
Polegô bi tanku zmiju,
Megdandžiju bedeviju,
Preko polja da se vine...
Ali gde je zemlja lepa?
Gde je stepa?...

Oj, Kozače, bojni brate,
Poznajem ti tešku muku
I po pesmi i po zvuku,
Po uzviku i jauku,
Što zadršće sa usana
Kao želja usijana...
Pevaš pesme, tužne, mile,
Od ljubavi i megdana,
Pa se sećaš strašne sile
I strašnijih jošte dana;
Ta bojeva davnih, stari',
Sa Tatari i Madžari,
I kozačkoj novoj slavi,
Na Timoku i Moravi.
Kako ste se onde bili,
Kako ste se krvavili:
Protiv sto si sam išao,
Na hiljadu jurišao;
Zuji kuršum i kumbara,
Grme gore i doline,
A Kozaku duša stara
Od siline i miline -
Dirnut handžar iz korice.
Ili listak iz gorice,
Kad se vihor igra njima -
Zatreperi u prsima.

Pa, Kozače, brate mili,
Kad otideš tvome kraju,
Kozačkome zavičaju,
I zatreseš balalajku,
Pozdravi nam staru majku -
Ukrajinu...