Pobedna pesma

Evo Gospoda s’ Vojskama ide,

dušmani naši nek’ se postide!

Nek’ se postide, nek’ se pokaju,

gle, Vojske Neba kako blistaju!

Kako blistaju, kako se ’ore,

sležu s’ pred njima visoke gore.

Visoke gore i gordi cari,

gle, ide Gospod da se zacari.

Serafimi napred pa Heruvimi,

sva zemlja gori, sav svet se dimi!

Sav svet se dimi, teško se diše,

radost i užas ko da opiše?

Ko da opiše čudo čudesa,

kad zemlju grešnu stegnu Nebesa?

Stegnu Nebesa svojom blizinom,

tad’ zemlja plodu slična je gnjilom!

Vojske za Vojskom iz Neba niču,

Angeli trube, pravedni kliču!

Pravedni kliču: „Evo Gospoda!”,

neka iščeznu zemlja i voda!

Zemlja i voda našto nam’ više?

Gle, sad se zbiva što Pismo piše!

Što Pismo piše sve se događa,

novo se Nebo i Zemlja rađa!

Evo Gospoda, ustajte ljudi,

evo Ga ide svetu da sudi!

Svetu da sudi, stado da luči,

od stopa svemir tutnji i huči!

Tutnji i huči zemlja i nebo,

šta će nam sada zlato i srebro?

Zlato i srebro neka počine,

a Ti nam blistaj, Božiji Sine!