Oj, željena
| Oj, željena... Pisac: Vladimir Vasić |
Oj, željena...
Oj, željena željo moja,
Al' daleko, plaho lećeš!
Još su laka krila tvoja,
Umorit' se još, je l', nećeš?
Začas prneš Prizren-gradu,
Te celuješ mesta sveta
Divnom onom rukosadu
Slava srpska gde uzcveta.
I pohodiš dvore bele,
Puste one razvaline,
Što su s neba osmeh svele,
Osmeh Božji pun miline.
I obiđeš grob Dušana,
Srpskoj slavi i slobodi,
Pa se moliš onog dana,
Dušan drugi da se rodi.
Kosovu se zatim vineš,
Kobnoj sreći srpskog sina,
Te u njemu poodmineš,
Jer tu pade domovina.
Čuješ da iz svakog mesta,
Orošenog vrelom krvi,
Zbori : »Evo, i nas nesta,
Za slobodu besmo prvi!«
Redom tražiš sve junake,
Na grob padaš, oh ! svakome,
Moliš Boga da sve take
Rađa majka rodu tvome.
Zboriš, željo : »Kosančiću,
Jug Bogdane i Toplica,
Care Lazo, Strahiniću,
Svi videli Božjeg lica!«
A odatle prneš jako
Gde o raju Murat sneva,
Pa poklikneš : »Tako, tako!
To je ruka Miloševa!«
Oj, vatrena željo moja,
Al' daleko, plaho lećeš,
Još su laka krila tvoja,
Umorit' se skoro nećeš.
1861 god.
Napomena[uredi]
Objavljeno u knjizi Pesme, str. 100-101
Izvori[uredi]
- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 30-31.
|