Ostavljena (Ljubomir Nenadović)

←Učitelj i crkvenjak

Ostavljena  (1846)  Pisac: Ljubomir Nenadović

Pesma žalosna→

Tiho vetrić oko mene šušti,
Više mene lišće trepeće;
Jedan slavuj na grančici ćuti,
Ne oseća da je proleće.
Još uplašen od zimskoga mraza,
Ne oseća da je doš’o maj.
Ispod njega pružila se staza,
Zelenilo mami me u gaj.
Trgnem oči i pogledam gore
Na ptičicu ovu snuždenu;
O, kako se u žalost bacila,
I podnosi tugu suđenu.
Priđem bliže, krotko je zapitam:
Šta bit’ može, za čim tuguje?
Što ne peva, što se ne veseli,
Što da tuga s njome druguje?
U tom ona sa zelene grane
Cvrkućući hitro odleti.
Znam šta veli: ne zledi mi rane,
Ostavljenoj treba umreti.

1846.

Izvor

• Celokupna dela Ljubomira P. Nenadovića, Beograd, 1892, Sveska prva, 2. izdanje. str. 48.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ljubomir Nenadović, umro 1895, pre 131 godina.