Opet Marko Kraljević i vila

0001 Gorom jezde do dva pobratima,
0002 Jedno ti je Kraljeviću Marko,
0003 A drugo je Miloš Obiliću.
0004 Milošu je besedio Marko:
0005 ”Oj, Miloše, dobri pobratime,
0006 Nešto me je sanak obrvao,
0007 Popjevaj mi sitno glasovito
0008 Ne bi li se junak razdr’jemao!”
0009 Miloš Marku tijo progovara:
0010 ”Pobratime, Kraljeviću Marko,
0011 Sinoć sam se s vilom nadp’jevao,
0012 Sinoć mi je zapr’jetila vila –
0013 Ako mene čuje pop’jevati,
0014 Pop’jevati u gori zelenoj,
0015 Stri’jelom će me ustr’jeliti vila!”
0016 Opet veli Kraljeviću Marko:
0017 ”Pevaj, Mile, ne boj mi se vile
0018 Dok je mene i Šare konjica!”
0019 Zapjeva mu Miloš Obliliću,
0020 Zapjeva mu sitno glasovito,
0021 Ne razdr’jema, već uspava Marka –
0022 Miloš pjeva, a Kraljević dr’jema.
0023 Začula ga u gorici vila,
0024 Pa ustr’jeli na konju Miloša,
0025 Mrtav Miloš crnoj zemlji pade,
0026 Crnoj zemlji i zelenoj travi.
0027 Kad se Marko sanka razabrao,
0028 Mrtav Miloš leži pod konjicem.
0029 Marko veli svom Šari konjicu:
0030 ”Davor, Šaro, davor, dobro moje,
0031 Ako meni danas stigneš vilu,
0032 Raniću te medom i šećerom,
0033 Pojiću te vinom i šerbetom,
0034 Pokriću te svilenom mavlatom
0035 I zauzdat’ uzdom pozlaćenom!
0036 Ako li mi ne sustigneš vilu,
0037 Raniću te gorkom čemerikom,
0038 Prisojnice pojiću te jedom,
0039 Pokriću te kopljem ubojitim
0040 I zauzdat’ likom lipovinom!”
0041 Pak poteže tešku topuzinu,
0042 Zaigra se dobar konjic Šarac,
0043 Tri puta je pripazio vilu,
0044 U tri skoka pretekao mladu,
0045 Pak je Marko topuzom dariva –
0046 Kako ju je lako udario,
0047 Desno joj je krilo odvalio,
0048 Pa jošt htede da udari vilu;
0049 Moli mu se u goricu vila:
0050 ”Pobratime, Kraljeviću Marko,
0051 Ne udri me, tako ti konjica,
0052 Ja ću tebi povratiti druga!”
0053 Vili preti Kraljeviću Marko:
0054 ”Kurvo, kučko, iz gorice vilo,
0055 Povraćaj mi Miloša junaka,
0056 Jer ako mi njega ne povratiš,
0057 Života se nanositi nećeš!”
0058 Bilje bere u gorici vila,
0059 Bilje bere, često se odziva:
0060 ”Evo mene, pobratime Marko!”
0061 Pa povrati Miloš-Obilića.
0062 Kad se Miloš junak razabrao,
0063 On se kršan stresa i rastresa,
0064 Rastresa se ka’ od troletnice.
0065 Pa besedi Kraljeviću Marku:
0066 ”Ala me je sanak obrvao!”
0067 Mili Marko gorom besedio:
0068 ”Mol’ se Boga za Šaru konjica
0069 I za mene pobru Kraljevića,
0070 Ti se ne bi junak razabrao
0071 Od danaske do suđena danka!”
0072 Konje jezde i Miloš i Marko,
0073 Odjezdiše gorom pjevajući;
0074 Vila osta u gori zelenoj,
0075 Vila osta bez krila desnoga,
0076 Vila osta jade jadisući,
0077 Beruć’ bilje, krilo vidajući.