Omladini na zboru

Omladini na zboru  (1881)  Pisac: Laza Kostić

Dobro se našli u mladom žaru,
Dobra vi sreća srećan vi rad,
Narodu svome, patniku staru,
Nesmrtnosti simvole mlad!

Čudne mi misli nadimlju grudi
Gledajuć umom skupljene vas;
Iza sna teška ko da se budi
Obamro neki prežaljen glas.

Iz toga glasa kao da niču
Zborova starih likovi svi,
Nad vašima se glavama stiču,
Da vide šta ste, što ćete vi.

Vidim i žive, vidim i mrtve,
Pregor’o svaki život je taj,
Sve su to borci, sve su to žrtve,
I ako nije krvav im kraj.

Svakog ih lepa zanela mis’o,
Sve je na svetu žrtvov’o njoj,
Samo je njome živeo, dis’o, —
Sust’o je sveti spremajuć boj.

Al’ prođe bojak, prepuklo koplje,
Junačka volja salomljena:
Ostade Prizren, ostade Skoplje,
Ostade Bosna zarobljena.

Male se duše prepale živo,
Između vas već popuje brat:
„Narodu svom ste činili krivo,
Nikakav narod nije za rat.

Moja se njiva raširit’ neće,
Kad Bošnjak više ne bude rob;
Hoće l’ slobode, neka se kreće”,
Tako vam novi popuje pop.

Ne vidim njiva da mu se širi,
Bošnjak i Era robuju još,
Ali se šire mnogi šeširi,
Pod njim’ se mozgu zbegava koš.

U koš se razna letina stekla,
Zelena žetva, rod je to „nov”,
Pa se zažegla, pa se zapekla,
Hoće da tanki zapali krov.

Vidim ih gde se međ’ vama bore,
Koševa svojih nude vam šted,
I onaj gleda, nad vama gore,
Likova zračnih bleđani red.

Gleda ih ona skupština stara,
Nad vašim radom boleći bdi,
Gleda vas hoćete l’ primiti dara,
Hoće da vidi šta ćete vi.

Da l’ ćete primit’ na pleća mlada
Prezrelih plemena nedozrelost,
Uredbu novu svetskoga rada,
Slovenskom svetu bačenu kost?

Skupština zračna čisto vas pita:
Ko za slobodu proklinje boj?
Da li što hvali vlast dinamita,
Zavere mučke pakleni stroj?

Gledaju slike, oči im stale,
Da li su živet’ imali kom?
Da li su bili samo budale
Žrtvujuć sebe natrašku svom?

Al’ vi ste Srbi, srce vam planu,
Odozgo ga je zažeg’o plam;
Na tome sjaju, na tome danu,
Zbor onaj zračni potavni sam.

Utešen ode. Bolima roda,
Natražak dični čuva još lek.
Propasti neće srpska sloboda,
Nisu badava patili vek!

Dobro se našli u mladom žaru,
Dobra vi sreća, srećan vam rad,
Narodu svome, patniku staru,
Nesmrtnosti simvole mlad!

Izvor

Javor, 9. avgust 1881. Broj 32. Godina III, str. 994-995.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Laza Kostić, umro 1910, pre 116 godina.