Novi rat
| Novi rat (1945) Pisac: Dimitrije Ljotić |
Novi rat, tako ga zovemo prvo zbog onih, vrlo mnogih, za koje se rat protiv Nemačke završava za koji dan.
Kad prođu svi rokovi i svi od njih postavljeni uslovi, a rat i dalje bude trajao, onda će videti da je rat daleko od kraja, i da su njihove nade bez osnova.
Oni zasnivaju svoje nade na činjenici da su Sovjeti pred Bečom i pred Berlinom, a da su Anglo-Amerikanci daleko ostavili za sobom Rajnu i da lako prodiru u srce Nemačke, dok vazdušne snage uništavaju mogućnosti redovnog saobraćaja, prvi uslov za iskorišćenje strategijskih pravaca koji su do sada bili nemačko preimućstvo. Pod takvim uslovima, zaista, nije moguće dugo nemačkoj organizovanoj vojnoj sili po principima klasične strategije održati se. Otuda je...[a] onih koji čekaju brzi kraj rata na izgled opravdano ako je klasična strategija neizmenjiva istina, onda je kraj zaista blizu.
Ali već događaji od 1941. godine na ovamo u Jugoslaviji su pokazali da je moguće improvizovati na zauzetoj teritoriji ozbiljnu vojnički snagu...[b] borbu protiv zavojevača. Jugoslovensko državno i vojno voćstvo je stajalo na gledištu klasične strategije, pa je potpisalo kapitulaciju i time oduzelo svome narodu pravnu mogućnost za dalje vođenje rata. Međutim život je baš posle toga pokazao mnogo mogućnosti koje stoje na raspoloženju onome koji ima interesa da otpor organizuje.
Nemačko državno i vojno voćstvo nema nikakvog interesa da kapitulira, jer mu se ne pružaju uopšte nikakvi povoljni uslovi da bi kapitulaciju moglo prihvatiti. Ima već poodavno kako je Gebels tvrdio u jednom svom članku da saveznici produžavaju rat, a ne Nemačka; time što zahtevaju bezuslovnu kapitulaciju, čime je sasvim jasno, s najmerodavnijeg mesta nemačkog, rečeno da bi nemačko voćstvo pod iole povoljnim uslovima obustavilo rat. Ono dakle kapitulirati ne može. Ono mora nastaviti rat. I ono će ga nastaviti, pod uslovima koji mu ostaju.
Neko će na ovo reći: ali kako će ga nastaviti? Gde su mu avioni? Gde tenkovi?
Gde prostor? Uskoro će se, ako ovako bude dalje išlo, sastati sovjetski i angloamerički front. Gde snabdevanje? Gde saobraćaj? Gde industrija?
Da! Onaj ko ovako pita ima pravo s gledišta klasične strategije. Ali Nemačka ne može da položi oružja, ona mora da se bori i ona će se boriti pri čemu će da provodi i razvija principe nove strategije, one čije su se konture ukazale od 1941. godine u Jugoslaviji.
Uslovi, vrlo povoljni, za to postoje, a prvi je uslov da ima i ko hoće da se bori.
Prvo mora postojati voćstvo koje hoće da se bori. Takvo voćstvo Nemačka ima i u to niko ne može sumnjati.
(Imao sam prilike da govorim pre deset nedelja sa mladim vođom jedne balkanske antikomunističke borbene organizacije. Zadivila me je njegova vera. Rekao mi je: „Samo pet ljudi ako ostane živo u našoj organizaciji, mi ćemo pobediti, pobediće naša misao.” Osećala se takva snaga iza tih reči, da se uopšte nije moglo sumnjati. Ma kako izgledalo neverovatno, bilo mi je sasvim jasno da zaista pet ljudi vođeni ovakvom verom moraju pobediti.)
Drugo moraju postojati ljudi koji hoće da se bore. Takve ljude i u veoma znatnom broju ima Nemačka. Nema nijedan narod na svetu toliko broj i takvih boraca kao što ih ima Nemačka. Ona može računati na milione takvih boraca, a toliko ih ova dalja borba ne treba: s daleko manjim brojem se čuda mogu počiniti. Treće, ne sme se kapitulirati, jer kapitulacija s jedne strane obustavlja borbu i u najmanju ruku stvara pometnju u narodu, a s druge strane daje neprijatelju izvesna prava: pravo da smatra rat svršenim i svako narušenje mira banditizmom, protivpravnim prekršajem pa u vezi s tim da može preduzimati represalije. A znamo da kapitulacije nema i neće biti.
Četvrto, ne sme voditi borbu narod već vojska, jer i to daje pravo neprijatelju na pustošenja i odmazde, a s druge strane to Nemačkoj nije ni potrebno pošto ima dovoljno boraca i više nego dovoljno.
Peto, vojska treba da ima dovoljno lakog oružja i odgovarajuće municije. Priznaće svaki, da Nemačka može da dovoljno ispuni taj uslov.
Dalje snabdevanje vojske vršiće se na račun neprijatelja.
Zovemo ovo novim ratom, ono zbog onih koji misle da se ovaj sadašnji svršava, ali i zbog toga što će ga voditi jedan veliki narod, u velikim razmerama, organizovan pod voćstvom pravog generalštaba a po ovoj strategiji.
Kako će se ovaj rat razvijati?
Čovek, u tom pogledu, dobije utisak kao da po planu istočni front čvrsto daje otpor, dok zapadni prosti propušta neprijatelja. To svakako bolje odgovora i interesu nemačkog naroda, da što manji njegov deo dođe pod Sovjete budući da su uslovi života pod Anglo-Amerikancima, daleko, bar po zverstvima koji ovi uglavnom ne čine nad nemačkim narodom, bolji od onih pod Sovjetima.
Možemo uzeti da će najmanje milion mladih i zdravih Nemaca sačinjavati novu nemačku dobrovoljačku vojsku koja će se skloniti u šume sa svojim odličnim lakim pešadijskim naoružanjem i dovoljno municije. Podeljeni u male lako pokretne jedinice, oni će neprijatelja (koga će bolje poznavati nego što on poznaje njih), iznenada napadati u kretanju ili na stanovanju, danju ili noću, i tako ga uznemiravati, pričinjavati mu gubitke, pa i uništavati ga u meri u kojoj budu, skoro, to hteli.
Pretpostavljam da će taj rat biti strašno surov; uništavajući prema Sovjetima, a blaži prema Anglo-Amerikancima. Prema ovima rat ima za cilj da im pokaže da nije završen, da položaj Anglo-Amerikanaca ulaskom u Nemačku nije postao ni malo dobar, da ih naprotiv nemačka vojska drži tek sad za gušu, da se drugim rečima rat može završiti samo...[c]
Ako uzmemo u obzir da Nemačka može formirati nekoliko hiljada ovakvih četa, da će raspolagati sa najpotpunijom obaveštajnom službom, da će služba veza idealno služiti, onda se može zamisliti kakvi se sve pokreti, kakvi manevri, kakva iznenađenja mogu pričinjavati protivniku.
Anglo-Amerikanci će doći u položaj da brane i opravljaju nemačke komunikacije, nemačka naselja, nemačke tvornice, nemačke rudnike. Za snabdevanja nemačkog naroda moralno će dogovarati saveznici. Veza između pojedinih savezničkih garnizona zavisiće od dobre volje nemačkog voćstva. Nadmoćnost saveznička u avinima i tenkovima ne dolazi u obzir za ovaj način ratovanja: ovde u prvom redu dolazi u obzir sama vrednost pojedinog borca, a tu nemački vojnik ima malo premaca. Povrh svega, nemačko narodno jedinstvo će verovatno biti očuvano i potvrđeno.
Međutim, politički sukob između Sovjeta s jedne i Anglo-Amerikanaca s druge strane je sve otvoreniji. Svakog dana, naročito od Krimske konferencije, radiostanice nam daju za to dokaza. Taj će sukob postajati sve oštriji. Verovatno da će još ove, 1945. godine dostići svoju najvišu tačku. Iz njega će morati rat da izbije.
Pre toga, Jevreji će sve učiniti da do toga ne dođe, a prvo na taj način što će odjednom postati pacifisti. Dotle su bili i jesu belicisti, za rat, — a od tad će biti za mir: igraće na umoru narodnih masa, postaće odjednom protiv rata. Sve što je pod njihovim uticajem, a to je ogromno, počevši od štampe, zabrujaće pacifističkim parolama. Pošto su prethodno sve učinili da Evropa dođe pod uticaj pa čak i vlast boljševizma, uz svesrdnu pomoć Anglo-Amerikanaca, sad će najednom dokazivati Amerikancima i Englezima da svi treba da „gledaju svoja posla...[d] Evrope i Evropljana. Biće čudo ako tako ne bude, — i još veće ako Anglo-Amerikanci uspeju da se otrgnu ispod njihovog uticaja.
Ako zaista do trećeg rata, rata između Anglo-Amerikanaca i Sovjeta dođe, dolazi momenat rehabilitacije Nemačke. Nije moguć ovaj rat, ako uz Anglo-Amerikance ne bude Nemačka.
Taj momenat će čekati nemačka vojska. Zato ona sad neće položiti oružje. Zato će voditi ovaj novi rat, pod novim, teškim ali časnim uslovima.
Sigurno je, u koliko napred navedeni uslovi budu ispunjeni, da Nemačka ovaj rat neće izgubiti.
Napomene
[uredi]Izvor
[uredi]- Ljotić, Dimitrije V., Sabrana dela. Knjiga 10, 1941—1945., Zadruga, Novi Sad, 2001.