Ništa

←Uzdisaj iz varoši

Ništa  (1846)  Pisac: Ljubomir Nenadović

Šta želiš?→

Grešni ljudi, zar mislite
Da je ništa samo ništa?
I mislite, da je manje
Neg’ od ruže jedna liska?

Vi mislite, da je ništa
Idealni jedan trunak;
Al’ je ništa bilo negda
Prvobitni svega vrutak.

Pogledajte mesec, zvezde,
I ostalih čuda trista,
Preko neba kako jezde
I kako se sav svet blista.

Stan’te navrh Apenina,
Pa gledajte amo dole,
Na pučinu mora sinja,
Na bregove i na gore.

Videćete hiljadama
Oko sebe dolinica,
I u njima hiljadama
Većih, manjih varošica.

Tome svemu jeste majka
To sadanje naše ništa;
Iz njega se sav svet rodi,
Iz njega nam sunce blista.

Čudite se parnoj lađi
Što uz vodu sama leti,
Pa i opet niko neće
Bednog ništa da se seti.

Da pomisli, da je čovek
Iz te crne zemlje stvoren,
A njenome stvoru da je
Bilo ništa prvi koren.

Pravo ništa ne može se
Ni u misli prestaviti,
Sve na svetu jeste nešto
Što se može pomisliti.

Bedno ništa i žalosno,
Ja ne žalim, što te nema;
Ali žalim, što mi ne daš
Da sad spavam kad mi s’ drema;

Veće dremljiv pevajuć’ te,
Svak će reći, da sam i ja
Skupa s ovom tvojom pesmom
Ništa drugo nego ništa.

Al’ tako je, čovek svagda
Sebi prašta, druge krivi,
I tako se od kolevke
Do hladnoga groba živi.

A od groba duša leti
U nebeske, kažu, strane,
I raj sebi tamo traži,
Da joj bolji život svane.

Blažen raju, sveta misli,
Blaženij’ bi jošte bio,
Kad bi čovek prije smrti
U nedra ti doći smio.

1846

Izvor

• Celokupna dela Ljubomira P. Nenadovića, Beograd, 1892, Sveska prva, 2. izdanje. str. 37-39.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ljubomir Nenadović, umro 1895, pre 131 godina.