Ne pomozi, Bože!

Ne pomozi, Bože!

Kad je sveti Nikola po zemlji hodio, nađe kod mora nekakvog čoveka koji jednako viče: „Ne pomozi, Bože!" I zapita ga, šta to čini; on mu odgovori, da se moli Bogu. Onda mu sveti Nikola kaže, da se tako Bogu ne moli, nego da govori: „Pomozi, Bože!" Čovek to rado primi, i odmah zaintači tako vikati. Pošto sveti Nikola uđe u lađu i naveze se na more, čovek ujedanput zaboravi kako ga je on naučio da govori, pa ga stane s obale vikati, da bi se povratio da mu opet kaže; no kad vide da ga ne može dozvati, onda brže bolje skine svoju haljinu s leđa i, raširivši je po moru, sedne na nju i stane rukama voziti, za njim. Kad, tako vozeći se, sustigne lađu, on poviče svetome Nikoli: „Ej! Kako ono ti reče meni da se molim Bogu?" Sveti Nikola, videći to čudo, pomisli u sebi: „Kad se on tako može po moru voziti, njegova je molitva, makar šta govorio, Bogu ugodnija nego moja!" pa mu odgovori: „Kao i do sad, kao i do sad."