Na obalama Jadrana
Kog izgledaš sa obala, stara?
»Čuješ more kako stene plače?
Brujanja mu smeh i suze znače.
S njim se moja duša razgovara.«
A zar dece ne imade, stara?
»Tri mi sina brane Carstva međe.
Tamo, gde je dušman bio pređe,
Svaki od njih zid čelični stvara.«
Gde su oni, da li znadeš, stara?
»Jedan spava u bitoljskoj ravni —
Tu, gde leže grobovi preslavni:
Mrtav čuva slavu Gospodara.«
Gde je drugi, da li znadeš, stara?
»Bregalničke obale ga kriju.
Nad njim crni orlovi se viju:
Slom kostiju do nebesa para.«
A najmlađi, je li on živ, stara?
»Idi tamo, gde se sever plavi,
Idi svetim moštima se javi:
Tamo treći večno se odmara.«
Pa što skrivaš onda suze, stara?
»Slušaj pesmu gorostasnih vala!
To je himna slobodnih obala:
S njom se tužna majka razgovara.«
1914
