Našto mi...
| Našto mi… (1862) Pisac: Draga Dimitrijević Dejanović |
Našto su mi našto
Ružice rumene
Kad s njima nemogu
Dizati spomene.
Kad ružicu bajnu
Samo zamirišem
Pa ma preko volje
Moram da uzdišem.
Našto mi je cveće
Lepo raznobojno
Kad sa njime srce
Nije zadovoljno.
Našto mi je bajno
Laora šaptanje
Kad u njemu čujem
Nemoćno jecanje.
Našto mi slavujak
Pred zoru popeva.
Kad u glasu svome
Dršće i zapeva.
A zašto me noćca
Sankom zavarava
Kad od sana pusta
Zaboli me glava.
Pa zašto mi zora
Kroz prozore viri
Kad me zraka njena
Nemož da umiri.
Pa zašto se nebo
Ljupko osmejiva
I sunčane zrake
Po svetu proliva.
Kad i sunce jarko
Mrkom je pomrklo
Pa zlaćene zrake
U crno obuklo.
Našto su mi našto
Sve vrline sveta
Kad me mučki mori
Jedna tuga kleta.
Smestila se tuga
Nasred srca moga,
A sve zarad milog
Brata rođenoga,
Zarad srpske majke,
Što tužno zapeva,
Pa grobak jedinca
Suzama zaleva.
Izvor
[uredi]Javor, 15. jul 1862. Broj 20. Godina I, str. 156.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Draga Dimitrijević Dejanović, umro 1871, pre 155 godina.
|