Natpis („Legende Vekova”)
|
Ovaj članak je predložen za brisanje. Saradnici Vikizvornika u narednom kratkom periodu mogu da iznose svoja mišljenja o ovome.
Ukoliko se ne slažete sa brisanjem ovog članka, molimo ukratko pojasnite na stranici za glasanje (detaljna razjašnjenja možete ostaviti i objasniti na stranici za razgovor ove odrednice). Samu ovu poruku obrišite jedino ukoliko ste članak značajno prepravili, ili nakon što se do odluke da se članak zadrži dođe na stranici Vikizvornik:Stranice za brisanje. Administratori - Ne zaboravite da proverite da li je nešto povezano ovde i istoriju stranice pre brisanja. |
| Natpis (Inscription) (1903) Pisac: Viktor Igo, prevodilac: Sima Pandurović |
(Devet stotina godina pre Hrista.)
Ja, kralj Mesa, ležim ispod ove ploče.
Mesa šume borja prvi seći poče,
I afričku varoš Bal-Meon sazida.
Od drva i cigle beše građa zida.
Da svaki moj čovek — ja sam zatim reko —
Napravi kraj kuće udubljenje neko,
Pošto dva mesena pada kiša zimi.
Najzad, nema lʼ žita, da dovoljno primi
U hrani i stoka, i svinje, i stado,
Naročit im oko za sve ovo dado.
Rekoh da se kula, vrata zidat dadu.
Za Astartinu sam borno se vladu.
Bog Kemos je meni u boju pomogo,
Kad sam sa Judejom borno se mnogo.
On Astartin muž, a meni otac beše.
Ljudi mi da grade Aroer dospeše.
Ja sam bno dobar: narod oko trona
Hvaljaše me: bejah kralj vojske Dibona.
Što pred smrću pije, pojuć pesme čile,
Krv od orda meša s mlekom od kamile.
Ja prohodih svuda, kralj, koraka smela,
Pod Kemosa krilom, Astarte i Bela.
To su četir zvezde kralja svih svemira.
Moj je put pod zemljom od Ura do Tira.
Kemos reče: „Uzmi Nebo Izrailju!”
Ja sam uvek išo božanskome cilju.
Sada, mog života ugašen je plamen.
Svi morate, znajte, štovati moj kamen,
I pred grobom ovim prinositi žrtve:
Jer iz Neba sve sam poslao u mrtve;
Gavranima prnim ja sam hranu davo,
Ja sam gole žene na trgu prodavo:
Sloni mi nošahu sve nove i nove
Pljačke: svu sam decu raspo na krstove;
Desnica mi zbrisa sva niska plemena;
Gradovima dadoh stara im imena.
Izvor
[uredi]1903. Srpski književni glasnik, knjiga VII, br. 8. str. 594.