NARODNA HIMNA
(Za Srbiju)
Blažen je pep’o kraljeva naših,
Sveta su dela vekova njinih;
Proklet potomak, koji se plaši
Slediti njihovoj veličini!
Dedova naših čelična hrabrost
I mudrost kneza daje nam skok;
Pobede, vence, triumfe, slavu,
Daće nam s neba milostiv Bog.
Budućnost naša nije daleko.
Prvenčad njena već nam se vide,
I što je stari Nemanja stek’o,
I to nam bliže u naruč ide.
Ćivot se sveti u lavri budi,
Svetoga kralja čuje se glas:
Neka je, deco, ljubav i sloga
Između kneza i izmeđ’ vas.
Stoga pod barjak, koji smo svoji!
Nek’ nam se svima na licu vidi,
Ima li koga, koj'i se boji,
Kad knez mu reče: na razboj idi!
Ta svest je u nas ka’ sunce čista,
Taknut’ je s’ ne mož’ dušmanski bes,
Nema onoga, koj’ ginut’ neće,
«Na noge!» kad vikne naš svetli knez.
Zato ka’ deca za oca svoga
Molimo Boga milostivoga:
Neka poživi svetloga kneza,
I srcem i umom hrabrog viteza.
A ceo narod neka je srećan
Pod mudrom rukom vladara svog;
Neka se slaže, neka se ljubi,
Jer gde je sloga, tu je i Bog!
