Nad Beogradom

Vojislav Ilić

Nad Beogradom Pisac: Vojislav Ilić

Nad Beogradom

Spomeniče nemi prohujalih dana,

3ašto ti je čelo sumorno i tavno?

Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana,

Što digoše u zrak tvoje ime slavno?

Il' grobove brojiš tuđinskih sinova,

Što padoše redom pod zidine tvoje,

- Zaneseni čarom osvajačkih snova

Daleko od krila domovine svoje?

Jest, i sada često, kad te kroz noć gledam,

Ukažu se ljudske gorostasne seni:

S razmrskanim grudma, sa čelima bledim,

I usnama hladnim u krvavoj peni...

I ja slušam šapat nepojmljivog zbora,

Šapat koji tiho umire i tone...

To je, možda, izraz dubokoga bola?

To su, možda, reči koje kletvom zvone?

O, koliko snova, nadanja i muka

Zariveno leži u kamenju tvome,

Što ih sruši smrti oružana ruka

U danima slave, u pomamu svome!

I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu

Ne položi u grob tako burno vreme!

Možda čekaš snova poništenu slavu,

Taj bleđani prizrak budućnosti neme?

1880

Izvori

• Vojislav Ilić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.