Mustaj beg lički pod Udbinom (Konjic)

0001 Podranio buljuk-baša Mujo
0002 Na Kladuši na bijeloj kuli,
0003 Pa on viče svog brata Halila:
0004 „Naloži mi vatru na odžaku,
0005 A ispeci kahvu u ibriku.”
0006 Halil usta, vatru naložio,
0007 Ispekao kahvu u ibriku,
0008 Sjede Mujo crnu kahvu piti. —
0009 Dok je rano jutro osvanulo,
0010 Iza gore pomoli se sunce,
0011 A dok Mujo od pendžera viknu:
0012 „Brže amo moj brate Halile!”
0013 Halil pade u odaju Muju,
0014 Upita ga: „Gdje pucaju puške?”
0015 Halil durbin brzo prihvatio,
0016 Te okrenu s njime pram pendžeru.
0017 A dok Halil od pendžera sinu,
0018 Zavika ga buljuk-baša Mujo:
0019 „Na noge se, moj brate Hrnjica,
0020 Na Udbinu udarila vojska.”
0021 Eno ozdo Ćejvanović Meha,
0022 Na doratu konju od mejdana,
0023 A na Mehu ništa od haljina,
0024 Na doratu ni perčina nema,
0025 Nego vatra sve odn’jela živa.
0026 Onda Halil na noge skočio,
0027 Na avliji dočekao Meha:
0028 „Stani Meho ako Boga znadeš!” —
0029 „Jutros mene opremio babo
0030 Po kmetima i po čifčijama;
0031 Kad ja padoh u zelene luge,
0032 Dočeka me vlaška karaula,
0033 Usu puška kako vatra suha,
0034 A kuršumi kao božja krupa,
0035 Nit’ m’ ubiše nit’ me opržiše,
0036 Nit’ m’ u suhu dimu ostaviše
0037 Ja natjerah mojega dorina,
0038 A povukoh posjeklicu krivu.
0039 Bog mi dade, ne dopadoh rana,
0040 Neg’ projahah brzoga dorina.
0041 Kad prispjedoh pod Kunar planinu,
0042 Pod planinu pritisnula vojska;
0043 Čini mi se, oči gledajući,
0044 Ima vojske trideset hiljada.”
0045 Onda Mujo zavika Halila:
0046 „Na noge se, moj brate Halile!
0047 Trči s Mehom, u Udbinu siđi,
0048 Selamćete djedi Ćejvan agi,
0049 Nek’ prtljaju svoga sibijana
0050 U Udbinu u bijela grada.”
0051 Obojica na konje skočiše.
0052 Onda Mujo na kuli zavika:
0053 „Oj Osmane, brate bajraktare,
0054 Trči brate, vrati mi Halila,
0055 Neka ide na bijelu kulu!”
0056 Osman trči pa vrati Halila,
0057 Mujo jami divit i hartiju
0058 Pa napiše sitnu knjigu b’jelu,
0059 Pa govori svojemu Halilu:
0060 „Oj Halile. siguraj malina.”
0061 Knjigu piše Mustaj begu ličkom:
0062 „Bolje beže na Udbinu b’jelu;
0063 Na Udbinu udarila vojska,
0064 Udbinu će Vlasi prihvatiti,
0065 Po Udbini sibjan pogaziti.”
0066 Knjigu dade svom bratu Halilu.
0067 Trgom Halil do malina siđe,
0068 Pa posjeda svojega malina;
0069 Eto njega licem na Krajinu. —
0070 U jutro je beže podranio,
0071 I kod njega sedam bajraktara.
0072 Iza gore udarilo sunce,
0073 Iza gore stala jeka pusta.
0074 Kad pogleda Mustaj beže lički,
0075 On opazi Mujovog Halila,
0076 Trkom trči, iza grla viče,
0077 Viče beže Nalanović Husa:
0078 „Brže Huso pred avliju siđi,
0079 I dočekaj Mujova Halila!”
0080 Huso pade, dočeka Halila,
0081 Izvede ga na begovu kulu.
0082 Dokle Halil iziđe na kulu,
0083 Knjigu baci begu Mustaj begu
0084 Kada beže knjigu opazio,
0085 Od očiju suze oborio.
0086 A pita ga sedam bajraktara:
0087 „Šta je beže ako Boga znadeš?”
0088 A veli im beg Mustaj beg lički:
0089 „Na noge se, moja djeco draga,
0090 Na Udbinu Vlasi udariše,
0091 Udbinu će b’jelu porobiti,
0092 Po Udbini sibjan pogaziti,
0093 Iznosite crvene bajrake,
0094 A pišite poda nje junake.”
0095 A zavika Nalanović Husa:
0096 „Hajd’ zapali dva topa glasnika;
0097 Kada puknu po Lici glasnici,
0098 Sva će mi se sakupiti vojska.” —
0099 Huso trči, pa topove pali.
0100 Kad na Lici pukoše glasnici,
0101 Ode jeka niz široku Liku,
0102 U dno sela ispod kraja ravna
0103 Kad stadoše popucivat puške,
0104 Pa izbijat hitri konjanici,
0105 A pred njima pješke Krajišnici,
0106 Sve pucaju mali vedenici.
0107 Dok je žarkog ićindiji sunca,
0108 Hazur vojske dvanaest hiljada.
0109 Onda begu vele poglavari:
0110 „Hoćemo li beže zanoćiti?”
0111 A Veli im beže Mustaj beže:
0112 „Ovdje, djeco, konaka vam nema,
0113 Valja noćas pod Kunaru sići.”
0114 Onda beže čauše zavika,
0115 Sve zavika čauš do čauša:
0116 „Polazite pješke Krajišnici,
0117 A jašite brzo konjanici!” —
0118 Mustaj beže uzjaha goluba.
0119 Sve povrvi silena Krajina.
0120 Mrkle noći u sedam sahata
0121 Na Kunaru na planinu siđe.
0122 Onda vele mladi bajraktari:
0123 „Hoćemo li beže počinuti?”
0124 A veli im beg Mustaj beg lički:
0125 „Moja djeco, počivanja nema,
0126 Dok se svane, pod Kunaru siđi
0127 Gdjeno vojska i ordija bila.”
0128 Tamam jutro bješe osvanulo,
0129 Beže pade pod Kunar-planinu,
0130 Po poljani povaljana trava,
0131 Na poljani nigdje nikog nema.
0132 Onda viknu beg Mustaj beg lički:
0133 „Kud je djeco tlaka odlazila?
0134 Al’ otišla sentu njemačkomu,
0135 Al’ otišla bijeloj Udbini?”
0136 Obletješe, tlaku optražiše;
0137 Ode tlaka bijeloj Udbini
0138 U toj r’ječi u kojoj bijahu
0139 Na Udbini pukoše topovi,
0140 Sve ko da se crna zemlja trese.
0141 Sve pucaju u stotin’ topova,
0142 Iz velikog polja Udbinskoga,
0143 Dvades’t puca sa gradske kapije,
0144 To se brane age Udbinjani.
0145 Tad pocvilje beg Mustaj beg lički:
0146 „Vlasi nama primiše Udbinu!”
0147 Tad udari niz zelene luge,
0148 A zastave vlaške dočekaše;
0149 Plaho jeste beže udario,
0150 Zastave je vlaške prelomio,
0151 Pobjegoše vlaške karaule.
0152 Kad u polje beže izlazio,
0153 Kad u polju pritisnula vojska,
0154 Zakopala meterize crne,
0155 Sve u njiha nasulo soldate,
0156 Onda beže konja zastavio.
0157 A veli mu Ćerimović Mujo;
0158 „Što si beže konja ustavio?
0159 Već daj, beže da mi udarimo!”
0160 A procvilje beg Mustaj beg lički:
0161 „Mi nemamo čime udariti,
0162 Ima vojske trideset hiljada,
0163 Pa su oni šance načinili,
0164 U šance su nasuli soldate;
0165 U nas malu dvanaest hiljada.”
0166 Iza toga do malo zemana,
0167 Dok pukoše do dva vedenika,
0168 Ispadoše do dva konjanika,
0169 Od Kunare visoke planine.
0170 Jedan djedo jaše na kr’atu,
0171 B’jela ga je zagrlila brada,
0172 Oko njega blista se gadara,
0173 A za njime druga pet stotina.
0174 Tu rekoše Grdoviću Mujo,
0175 Od Grabove sa Krajine ravne.
0176 A dok Mujo dotjera kr’ata:
0177 „Crn ti obraz beg Mustaj beg lički,
0178 Udbinu nam Vlasi prihvatiše
0179 Stoji cika u gradu sibjana.”
0180 Opet cvili beg Mustaj beg lički:
0181 „Mi nemamo čime udariti.”
0182 Dok pukoše do dva vedenika,
0183 Ispadoše do tri konjanika.
0184 Od Kunare od zelenih luga.
0185 Jedan djedo jaše na kr’atu
0186 Na kr’atu konju od mejdana,
0187 Za njim drugi na konju dorinu,
0188 Zelen ga je bajrak poklopio.
0189 Krajišnika hiljada za njime.
0190 To bijaše kliski alaj-beže
0191 A za njime Vlahinić Alija,
0192 Što mu nosi zelena bajraka,
0193 Birden dođe, iz grla zavika:
0194 „Crn ti obraz, beg Mustaj beg lički,
0195 Hoćeš puštat bijelu Udbinu?”
0196 Pa zavika Vlahinić Aliju:
0197 „Moj Alija, natjeraj dorata,
0198 A mi ćemo biti carkadžije,”
0199 Tad Alija natjera dorata,
0200 Pred njim jaše kliški alaj beže,
0201 A za njime hiljada konjika.
0202 Vlah okrenu pedeset topova,
0203 Pa dočeka kliškog alaj bega.
0204 Stade vojske trideset tabora,
0205 Pa na vatru bega dočekaše,
0206 Velika ga vatra osvojila.
0207 Tu mu pade stotinu mrtvaca,
0208 Vratiše ga stat’ mu ne dadoše.
0209 Tad procvilje beg Mustaj beg lički:
0210 „Jadan ti sam junak do vijeka,
0211 Vlasi će nam primiti Udbinu!”
0212 Pa zavika Ćerimović Muja:
0213 „Daj natjeraj bijesna alata
0214 I mi ćemo sada udariti,
0215 Vidiš cike našega sibjana.”
0216 Bajraktari konje uzjajhaše,
0217 A pred njima Mustaj beže lički,
0218 Oni udri, a dočekaj Vlasi,
0219 Tu mu pade do trista mrtvaca,
0220 Vratiše ga, stati ne dadoše.
0221 Tad procvilje beg Mustaj beg lički:
0222 „Jadan ti sam junak do vijeka,
0223 Noćas će nam primiti Udbinu!”
0224 Tamam sunce za goricu zađe,
0225 Dok pukoše do dva vedenika
0226 Od Kunare zelene planine.
0227 Dok evo ti do tri konjanika,
0228 A za njima drugih pet stotina.
0229 Bože mio, ko li bi to bio?
0230 To rekoše, Belaj buljuk-baša
0231 Na alatu konju od mejdana,
0232 A za njime dva sestrića mlada,
0233 Zadrikapa i Zametnikavga.
0234 Birden dođe, Mustaj bega viče:
0235 „Zar nijesi beže udario?”
0236 A veli mu beg Mustaj beg lički:
0237 „Jesmo danas dva put udarili,
0238 Mrtvaca smo mnogo ostavili,
0239 Vratiše nas, stat’ nam ne dadoše,
0240 Jer u šance pa se zatrpali.”
0241 Veli njemu Belaj buljuk-baša:
0242 „Od te kajde, beže, nema fajde,
0243 Ni od takvog vašeg udaranja.
0244 Da pišemo dalkrliče mlade,
0245 Jedni tuda, jedni od Udbine.”
0246 Veli njemu beg Mustaj beg lički:
0247 „Kad ne more niko na Udbinu!”
0248 A veli mu Belaj buljuk-baša:
0249 „Evo tebi druga pet stotina,
0250 Ja ću noćas u Udbinu doći,
0251 A za menom dva sestrića mlada; —
0252 Ja l’ ću noćas glavu izgubiti,
0253 Izgubiti obadva sestrića,
0254 Ja l’ ću noćas u Udbinu sići.”
0255 Onda beže uzjaha alata,
0256 A za njime dva sestrića mlada,
0257 Pa on sjede polje objahivat.
0258 Tamam sabah zora bijeljaše,
0259 A u jutro ogranulo sunce.
0260 Velika se vatra osvojila
0261 Niže b’jelog grada udbinjskoga.
0262 Tu udari Belaj buljuk-baša,
0263 I on pade gradu pred kapiju,
0264 Dočekaše age Udbinjani
0265 Tad zapjeva djedo Ćejvan aga:
0266 „Blago nama, moji Udbinjani
0267 Evo nama Belaj buljuk-baše,
0268 Brez Belaja ne ima dermana!”
0269 Tad Udbini otvoriše vrata.
0270 Onda veli Belaj buljuk baša:
0271 „Valja sada pisat dalkrliče,
0272 Odbaciti pusat i haljine,
0273 Golu sablju jamiti u ruke,
0274 Pa na juriš braćo udariti.”
0275 Kad to čuje djedo Ćejvan aga,
0276 On sa sebe sve haljine baci,
0277 A ostavi gaće i košulju,
0278 A u ruku golu posjeklicu;
0279 Veli djedo: Sad ću udariti.”
0280 Za njim trči jedno momče mlado,
0281 Malo njega gari naunica.
0282 Kad s’ obazdre Ćejvan aga stari,
0283 A kad za njim Ćejvanović Meho.
0284 A viče ga ostarjeli babo:
0285 „Vrat’ se Meho moja ludarijo,
0286 Naša će se kuća iskopati;
0287 Nemoj sine sa mnom udarati!”
0288 Al veli mu Ćejvanović Meho:
0289 „Ne ću tebe brez sebe puštati,
0290 Ja ću s tobom babo udariti.”
0291 Dok se drugi djedo pomolio,
0292 U ruci mu gola posjeklica,
0293 To bijaše stari Osman aga,
0294 Za njim trči Osmanagić Meho.
0295 Kad s’ obazdre Osman aga djedo.
0296 Pa on veli svom Mehmedu sinu:
0297 „Vrat’ se Meho među Udbinjane!”
0298 „Ne ću babo, života mi moga,
0299 Ne ću te ja brez sebe puštati.”
0300 Iza toga do malo zemana
0301 Tu iziđe še’set Udbinjana,
0302 U svakoga gola ti je ćorda,
0303 Svaki veli: „Sad ću udariti!”
0304 Sve izašlo na gradsku kapiju,
0305 Na svakomu gaće i košulja,
0306 Bijele se kao labudovi.
0307 A gleda ih beg Mustaj beg lički
0308 Od zelenoga mahatoga luga
0309 Onda beže na ordiju viknu:
0310 „Vidite li mlade Udbinjane,
0311 Udbinjani sad će udariti.
0312 Već od ovud ko će udariti?”
0313 Onda veli Grdanović Mujo:
0314 „Ja ću beže sada udariti!”
0315 Pa odbaci pusat i haljine,
0316 A b’jela ga pritisnula brada,
0317 U ruci mu posjeklica kriva.
0318 Birden djedo iz ordije sinu,
0319 Za njim pade stotinu momaka,
0320 Sve momaka kano djevojaka,
0321 A sam djedo bijele je brade.
0322 Onda viče bega Mustaj bega:
0323 „A mi ćemo sada udariti,
0324 Nemoj ti nas za puno držati!”
0325 Onda beže na konjike vikne:
0326 „Konjanici konje uzjahujte,
0327 Potecite pješci do konjika,
0328 Sve se drži pješak do konjika!
0329 Kad polete brzo konjanici,
0330 Poletite pješke Krajišnici,
0331 Sad će s njima djedo udariti.”
0332 Onda veli Grdanović Mujo:
0333 „Moja djeco, stotinu momaka,
0334 Vi hajdete lako uz Aliju”,
0335 Sve gledajte na vlaške topove,
0336 Kada vlaški zadime fitilji,
0337 Vi panite otraga na glavu.”
0338 Pa je djedo malo izmakao,
0339 A sve gleda gdje su toprakale.
0340 Zadimiše kaurski fitilji,
0341 Onda djedo u travu na glavu,
0342 A za njime stotinu momaka.
0343 Dok pripuca pedeset topova
0344 Birden djedo na noge skočio.
0345 Nekoliko skoka priskočio.
0346 A dok opet sinuše fitilji,
0347 Zemlji pade ostarjeli djedo.
0348 Tako sedam ili osam puta,
0349 Primače se pod topove blizu.
0350 Al dok stade trideset tabora,
0351 Pa na puške, pa ih dočekaše,
0352 Tad procvilje beg Mustajbeg lički:
0353 „Gajret sada moja djeco draga,
0354 Poletite brzo konjanici,
0355 Pored njima pješke Krajišnici!”
0356 A stadoše na glide soldati,
0357 Tu stadoše, pa ih dočekaše,
0358 Sve na oganj i na vatru živu.
0359 Ali tude niko ne stajaše,
0360 Već sve gazi jedan po drugome,
0361 Dok je veće puška udarila,
0362 A ordije dvije smiješane;
0363 Stoji cika gvožda studenoga,
0364 Stoji piska posječenih glava,
0365 Stoji jeka mladih ranjenika,
0366 Oni viče: „Pridigni me druže,
0367 Mogao bih rane preboljeti,
0368 Dobri će me konji pogaziti!”
0369 Oni viče: „Pomoć ti ne mogu,
0370 Jer je tamna pritisnula tama,
0371 A od brza praha i olova,
0372 I od pare konjske i junačke.”
0373 Dženjak biva, dženjak zadobiva,
0374 Dženjak bio za osam sahata,
0375 Sve od goreg, pa sve na gorega,
0376 A sve gine junak od junaka.
0377 U devet su sahat’ udarili,
0378 A kad beže pred kapiju siđe,
0379 U ruci mu gola ćemerlija,
0380 Nesta jeke u polju zelenom,
0381 Nesta tutnja od dobrijeh konja,
0382 Pusta tamna pritisnula tama,
0383 Nit’ se vidi desno ni lijevo. —
0384 Dok evo ti do dva konjanika,
0385 Mustaj begu pred gradsku kapiju,
0386 Dvije djede, oba Čekerklića,
0387 Dva imama na dva konja vrana,
0388 U rukam, im samo gole ćorde,
0389 A niz lice sve se c’jedi krvca.
0390 Onda veli beg Mustaj beg lički:
0391 „Dvije djede šta je tamo bilo?” —
0392 „Bilo kavge za osam sahata.
0393 Sat deveti kad smo udarili,
0394 Vlaška vojska pleći okrenula,
0395 Ostaviše paljene topove,
0396 Ostaviše svega muhimata,
0397 Okrenuše sentu njemačkome.”
0398 Onda veli beg Mustaj beg lički:
0399 „Jusuf hodža, stari Čekerkliću,
0400 Digni svoje na molitvu ruke,
0401 Dragom Bogu dovu učiniti,
0402 Da bi li nam dova magbul bila,
0403 Da potpune vihor od lugova,
0404 Da vidimo što na polju bilo.”
0405 Djedo diže na molitvu ruke.
0406 Kod Boga mu magbul dova bila,
0407 Vjetar puhnu od zelenih luga,
0408 Pa rastjera s razbojišća tamu.
0409 Kad pogleda beg Mustaj beg lički,
0410 Konj do konja, junak do junaka,
0411 Nema busa gdje ne ima trupa.
0412 Doline se glava navaljale,
0413 Prolijeću konji od mejdana,
0414 A na njima sahibija nema;
0415 Dosta jada i tamo i amo.
0416 Ne pita se: ko je poginuo?
0417 Već: na kom je mejdan ostanuo?
0418 Vraćaju se mladi Krajišnici,
0419 Sve iz luga iznose mrtvace
0420 A izvode mlade ranjenike,
0421 I izvode tanahne soldate;
0422 Dok s’ iz luga konjik pomolio
0423 Na alatu konju od mejdana,
0424 Pravo ide gradu i kapiji,
0425 Sve za njime nešto pritrkuje.
0426 Kad evo ti Belaj buljuk-baše,
0427 Gdje on vodi vlaškog poglavara,
0428 Poglavara od Sibinja Janka,
0429 Dade njega Mustaj begu ličkom.
0430 Onda beže v’jećaše u v’jeću:
0431 „Da vidimo što ćemo od Janka,
0432 Mnogo nam je učinio kvara.”
0433 Svi rekoše: „Da ga objesimo!”
0434 A Janko se stade zaklinjati:
0435 „Više nikad na Udbinu ne ću,
0436 Na Udbinu vojske pokupiti.”
0437 Ko pogibe, da mu kuća znade,
0438 Ko ostade i tako mu znade! —
0439 Davno bilo, sad se spominjalo,
0440 Kavga bila, sad se rasturila.