Moja ljubav (Draga Dejanović)
| Moja ljubav (1862) Pisac: Draga Dimitrijević Dejanović |
I
Moja je ljubav čista,
Ko zraka sunčana —
Ne ljubim drugo ništa,
Do milog Srbina.
Zar ima većeg blaga,
Zar veće ljubavi,
Zar mogu lepši biti
Nebeski sanovi?
Zar ima šta na svetu,
Zar lepši vrlina,
Što bi mi draže bilo
Od srpskog imena!
Svet je meni spomen
Slavni starina,
Ta on mi svakad veli,
Da ljubim Srbina.
Srpkinja može lʼ mislitʼ
Na ljubav kakovu,
Kada joj tužna braća
Ginu u okovu?…
II
Cvetan je svet i lep,
A pun je ljubavi;
Alʼ moja ljubav leti
Po stari grobovi.
Čista me ljubav vodi
Na oltar svetinje,
De mi se srce voljno
Vernošću zaklinje.
Kunem se živim Bogom,
Ko prava Srpkinja,
Da su mi braća svagda
Od sunca milija. —
Na grobu stare slave
Niče junačan cvet —
Većma ga — volem — većma,
Nego vas beli svet.
Na oltar stare slave,
Ka grobu ledenom,
Čista me ljubav vodi
Na ruke bratu mom.
Na grobu srpske slave
Čuje se mača zvek —
Preda mnom silno teče
Dušmanske krvce tek.
Izvor
[uredi]Danica, 10. jun 1862. Broj 16. Godina III, str. 256.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Draga Dimitrijević Dejanović, umro 1871, pre 155 godina.
|