Mejrima/38
POJAVA X
MEJRIMA:
Oj, upomoć! Je l’ upomoć koga?
On došao, a ja popih otrov.
Ha sotono, tvoje j’ ovo djelo. —
Živ mi plamen u prsima gori,
Utrobu mi otrov ljuto grize...
Lijek kakav, lijek, lijek dajte.
O Šerifo, đe si? Đe ste druge
Robinjice?... Ne čuje me niko;
Svak pobježe. Avaj! Šta ću sada?
Babo, babo, što ti bar ne dođeš?
Zar ovako možeš da ostaviš
Svoju kćerku?... Šta bezumna velim?
Ne čujem li kak’ užasno viču
I s’jeku se?... Grozno, grozno, grozno!
Možda tebi, o nesrećni babo,
Sad u srce guraju sto noža.
Stan’te, moga oca, moga oca!
(Ide k vratima, posrće i hvata se za motku.)
Oh, ne mogu! Svladaše me muke...
Krepka ruka u grlu me steže...
Jedva vidim... magla!... Smrt je ovo.
(Prevaljuje se na postelju.)
Život! O moj Bože, daj mi život!
Reference[uredi]
|