Mene, tekel, fares
Svake vedre noći ja te vidim, Grade,
Čujem ti heroje što bogove slave,
Dok im vino kvasi kovrčaste brade
I dok Sedmospratni Hram buktinje plave.
Vidim prosut biser, krzna iz Kartage,
I rasuto vino i sažegle narde,
Vidim gde se tegle tvoje žene nage,
Dok orgije zvone kô jek alebarde.
O, kako te noći, s puno slave gorde,
Trošio se život u postelji smrti,
Dok pred kapijama urlale su horde,
I rzali vranci i vrištali hrti!
Još si večan, Grade, razvaljen i truo!
Jedan zreo život pun greha i sunca,
Kako peva himnu, te si noći čuo,
I s urlikom pada sa svoga vrhunca.
Svake noći slušam: Tvoje trube trešte,
Na uzbunu zove krik napuklih zvona.
— I vrh mojih vrata strašna slova blešte,
Ali nema noći pjanog Babilona.
1911
