Marko Kraljević izbavlja svoju sestru
(Kate Murat)
Durmiš Bego prodava robinje,
za nju groša hoće pet stotina.
To obazn’o Kraljeviću Marko,
on mi Begu b’jeli na dvor iđe
i on Begu kupuje robinju; 5
on mu dava groša pet stotina,
njemu Bego mladu robinjicu.
Otole se otpravio Marko.
Kad su došli u gore zelene,
pod jelu je Marko počinuo, 10
stane rujno ispijati vino,
služi mu ga Begova robinja.
Vino pije Kraljeviću Marko,
vino pije, na robinju gleda;
robinja mu srcu omiljela, 15
robinji je govorio Marko:
»Ljubi mene, Begova robinjo!
Ja sam tebe u Bega kupio,
za te d'o sam groša pet stotina.«
Kad to čula Begova robinja, 20
u lišcu je kolur promjenula,
muči mlada kolik’ da ne čuje.
Jopet joj je govorio Marko:
»Ljubi mene, Begova robinjo!
Ja sam tebe u Bega kupio, 25
d'o sam za te groša pet stotina.«
Govori mu Begova robinja:
»Hod’ otole, jedan Latinine!
S Turčinom sam devet godin' stala,
moj sam dušek kod njega sterala, 30
o zulumu nigda mi ne reče,
neg' ti danas, jedan Latinine!
To ti je bolja vjera u Turaka
nego u vas, braće Latinina.«
Za to Marko ništa i ne haje 35
nego hoće Kraljeviću Marko
on na sile da ljubi đevojke.
Mali graje tica crni vrane,
graje vrane iz jelove grane,
graje vrane i on progovara: 40
»Bože mili, čuda velikoga,
de brat hoće da ljubi sestricu,
Kraljcviću Jele, sestre svoje!«
Čuje dobro Kraljeviću Marko,
čuje dobro, bolje razumije; 45
on govori mladoj robinjici:
»Borja tebi, Begova robinjo!
Što te pitam, kaži meni pravo:
ti otkle si, iz kojega grada,
od koje li zemlje i krajine, 50
kojega li roda i plemena,
ko t' je babo, ko li ti je majka?«
Govori mu Begova robinja:
»Kad me pitaš, neznan gospodare,
kad me pitaš, kazaću ti pravo. 55
Ne znam jadna Begova robinja
ja otkle sam ni od koga li sam,
niti znadem jadna robinjica
ko m' je babo, ko li mi je majka:
nejaku me zarobili Turci, 60
digli su me iz bešike majci;
ma sam mlada čula od Turaka
da imam brata Kraljevića Marka.«
Kad to čuo Kraljeviću Marko,
sestru b’jelijem rukam' zagrlio 65
i meden'jem ustim’ celivao
i njome je Marko govorio:
»To s' ti, Jele, draga moja sele!«
Tu mu sestra jade izjadila,
pa s’ otole zdravo otpravili. 70
Ma ne ide Kraljeviću Marko,
on ne ide Prilipu b’jelomu,
nego ide u Zagorje ramno
dvor na b’jeli Mare, sestre svoje:
ima Marko rođene sestrice 75
u Zagorju što je udomijena.
Kad joj bio od dvora na pogled,
daleko ga sestra ugledala,
suproj Marku pa je tšetala
i pod bratom dobra konja prima. 80
Marku svoja sestra govorila:
»O moj brate Kraljeviću Marko,
l'jepe ti si vile uhitio.
Dobro ti se uhititi dala!
Uzmi, brate, pa se ženi š njome.« 85
Marko svojoj sestri govorio:
»L’jepa Mare, draga sestro moja!
N'jesam vilu b’jelu ni vidio,
a nego li vilu uhitio!
Ovo nije od planine vila, 90
neg’ sam majci kupio robinju.«
Kad je Marka svoja sestra čula,
vodila ga u kule visoke,
pored š njime mlade robinjice,
stavila je sv'jetle uza sopre. 95
Često Mare na robinju gleda,
devojka joj srcu omiljela,
ona Marku bratu govorila:
»O moj brate Kraljeviću Marko!
L’jepe ti si kupio robinje! 100
Ne vodt je dvoru za robinje,
neg’ je vodi dvoru za gospode,
o moj brate, oženi se za nju!«
Kad je Marko svoju scstru čuo,
on je sestri Mari govorio: 105
»L’jepa Mare, draga sestro moja!
Nije ovo mlada robinjica
neg’ Jelica, naša sestra draga.
Mo’š li znati al’ se spominjati
kad nam Turci dvore zarobili? 110
Iz bešike sestru digli su nam,
a sad sam je u Bega kupio,
za nju groša d’o sam pet stotina!«
Kad je Mare svoga brata čula,
sestru Jelu grli i celiva, 115
za svoje se zdravlje uspitali;
čini Mare veliko veselje
đe ’e videla dragu sestru svoju.
Tu mi stali tri četiri dana;
kad četvrti danak osvanuo, 120
otole se Marko orpravio.
Ide Marko Prilipu b'jelomu.
Kad je bio na pogled od dvora,
daleko ga ugledala majka,
suproj njemu pa je išetala, 125
Marku stara govorila majka:
»O moj sinko Kraljeviću Marko,
l'jepe ti si vile uhirio!
O moj sinko, oženi se za nju.«
Marko svojoj govorio majci: 130
»O gospođo mila moja majko!
I ja bi se oženio Marko
da mi nije moja sestra draga!«
S tez'jem Marko u dvor ušetao
i on vodi svoje sestre drage. 135
Za Markom je pristajala majka
i Marku je govorila sinu:
»O moj sinko Kraljeviću Marko!
Što govoriš da ti je sestrica?
Da je sreća, drago d'jete moje, 140
da si tvoju scstru izbavio,
neka bi mi oči izvadio!«
Marko svojoj govorio majci:
»O gospođo mila moja majko!
Da ti vidiš Jele, ćeri tvoje, 145
pravo kaži, mila moja majko,
bi li Jelu po čem poznavala?«
Stara mu je govorila majka:
»Da je sreća, drago d’jete moje,
da ja vidim Jele, ćeri moje, 150
lasno bi je poznavala majka:
u Jelice desnom’ na ramenu
tu mi rastu dva crna madeša.
a ispod njih b'jeloj na mišici,
na mišici rana prljotina; 155
kad sam Jelu povijala majka,
iz duml'jera polećela iskra,
Jeli mojoj pade na mišicu,
njome b'jelu oprlila ruku.
Po tom’ bi je poznavala majka.« 160
A kad Jele svoju čula majku,
zavratila ruku do ramena,
majci kaže ranu prljotinu,
više toga dva crna madeša!
Kad je stara ćeri ugledala, 165
b’jelijem je rukam’ zagrlila
a meden'jem ustim’ celivala,
rukam’ joj se oko grla vila
kako zmija oko suha drva;
njome stara ne besjedi r’ječi, 170
od veselja puklo joj je srce:
mrtva jadna na tavane pade!
L’jepo Marko ukopao majke,
Bog joj dao u raju naselje,
nama, braćo, zdravlje i veselje! 175
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
