Fala bogu, fala jedinome,
sabraše se trista mi Turčina,
sabraše se na ravno Kosovo,
vino pijev, razgovora činiv,
razgovarav za Marka junaka.
Uz tu sreću Kraljevića Marka;
daleko ga Turci ugledali,
među sobom razgovor činiše.
Jedan vikav: „Ajde da begamo!”
Drugi vikav: „Ajde da čekamo!”
Treći vikav: „Da se predademo!”
Uz tu sreću Marko je dostigo;
svi su trista na noge skočili,
trista čaše vina nazdravili.
Sve gi trista Marko i popio,
nikom ćefa Marko ne dobio.
Kad se Marko malo ponapio,
tad govori Kraljeviću Marko:
„Čujete li, trista mi Turčina —
da li ima trista turske bese,
da ja legnem malo da pospijem?”
Tad govore trista mi Turčina:
„Ima, Marko, koliko ti drago!”
Leže Marko malo da pospava,
malo spaja — tri dana i tri noći.
Kad se Marko malo probudio,
teško su ga Turci prevarili,
sve u gvožđa Marka ukovali:
mrda ruku — ne može da pomeri,
diza nogu — ne može da podigne,
mrda glavu — ne može da pomeri.
Tad govori Kraljeviću Marko:
„Čujete li, vas trista Turčina —
da li ima trista turske bese,
pustite mi samo desnu ruku,
dajte meni bel tabak papira,
da napišem jedno sitno pismo,
da napišem svojoj staroj majci,
da me znade da sam poginuo!”
Pustiše mu Turci desnu ruku,
dadoše mu bel tabak papira,
te si piše jedno sitno pismo.
Ne ga piše ostareloj majci,
no ga piše do dva pobratima:
pobratimu Relju od Pazara,
pobratimu Miloš Obiliću.
Kad dobiše ono sitno pismo,
knjigu čita Relja od Pazara,
knjigu čita a suze proliva.
Pita njega Miloš Obiliću:
„Šta je tebi, mili pobratime,
i do sad su knjige dolazile,
al’ se nisu suzama čitale?”
Tad govori Relja od Pazara:
da su Turci Marka prevarili
i u gvožće Marka okovali.
Osedlaše do dva dobra konja
te odoše na ravno Kosovo.
Manu sablju Relja od Pazara,
manu sablju na levo i na desno,
i od trista trojica ostali.
Tad govori Kraljeviću Marko:
„Nemoj više, mili pobratime,
ostavi mi bar ovu trojicu!
Dajte njima gusle ovčarice
da se priča i pripovijeda,
da se ne bi junak prevario
da prevari Kraljevića Marka
dok su njemu do dva pobratima,
pobratima Relja od Pazara,
pobratima Miloš Obilića!”
Reference
Izvor
Narodna književnost Srba na Kosovu - Junačke pesme, priredio dr. Vladimir Bovan, Jedinstvo, Priština, 1980, str.: 137-139
