Lutalice
| Lutalice Pisac: Milutin Bojić |
Znamo da smo se sreli ko lutalice hučne
I da nosimo sobom miris svetova prošlih,
Da naš je zanos samo dodir voda nadošlih
I da naš put nas zove u sfere nedokučne.
I grozničavo sobom ispunjavamo vreme,
Bojimo noć i vazduh i vidik svojim dahom
Jer znamo, sve umreće zdrobljeno jednim mahom,
Kad oči pune želja u oblak nov ustreme.
Da li će lik voljeni ostati skriven na dnu
Sjajan i kada mraz nam orosi kose sede?
Da li? Jer s novom zorom najlepše zvezde blede,
A vek vekove zove i kad bogovi padnu!
Da li smo zato noćas čuli plač vasione?
Da li se zato suton u našem oku čita?
— Dve kraj nas huče reke. Svom idolu svaka hita,
Nikad se videti neće. Zato su mračne one.
1914
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.
|