Lutalice

Izvor: Викизворник
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu
Milutin Bojić
Vikipedija
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Lutalice
Pisac: Milutin Bojić



Lutalice



Znamo da smo se sreli ko lutalice hučne

I da nosimo sobom miris svetova prošlih,

Da naš je zanos samo dodir voda nadošlih

I da naš put nas zove u sfere nedokučne.


I grozničavo sobom ispunjavamo vreme,

Bojimo noć i vazduh i vidik svojim dahom

Jer znamo, sve umreće zdrobljeno jednim mahom,

Kad oči pune želja u oblak nov ustreme.


Da li će lik voljeni ostati skriven na dnu

Sjajan i kada mraz nam orosi kose sede?

Da li? Jer s novom zorom najlepše zvezde blede,

A vek vekove zove i kad bogovi padnu!


Da li smo zato noćas čuli plač vasione?

Da li se zato suton u našem oku čita?

— Dve kraj nas huče reke. Svom idolu svaka hita,

Nikad se videti neće. Zato su mračne one.


1914


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 106 godina.