Luko Lazarević i Pejzo
0001 Još ni zore ni bijela dana,
0002 Ali-paša Drini vodi dođe,
0003 Dođe paša i dovede vojsku,
0004 Pored Drine razape šatore,
0005 Pa se paša pokraj Drine šeće,
0006 A titra se zlatnim buzdovanom,
0007 Ko đevojka zelenom jabukom,
0008 U balčak se sablji pokuckuje,
0009 A na Mačvu poprijeko gledi,
0010 Pa se paša i sam razgovara:
0011 „Dok mi vojska iz dubljine dođe,
0012 „Drinu vodu prebrodiću ladnu,
0013 „Pregaziću svu bogatu Mačvu,
0014 „Kitog proći i u Šabac doći
0015 „U dvorove Lazarević Luke
0016 „Hoću njemu nazvat’ dobro jutro.
0017 „Al’ u z’o čas po me, ali ponjga,
0018 „Po jednoga dobra biti ne će.”
0019 To govori paša Ali-paša,
0020 To govori, al’ Boga ne moli,
0021 Veće misli, tako da uradi.
0022 Al’ besjedi Pejzo Mehmed-aga:
0023 „Gospodine, pašo Ali-pašo!
0024 „Ev’ u našoj Bosni kamenitoj
0025 „Ima, pašo, trides’t kapetana,
0026 „I imade sedam paša malih,
0027 „I veliki paša učtuglija;
0028 „U svakoga ima po đevojka,
0029 „U kog šćerca, u kog mila seja,
0030 „Rad je svaki, da mi je pokloni,
0031 „Svaki želi, da me zetom zovne;
0032 „Al’ sam Bogu jemin učinio,
0033 „Da s’ Turkinjom oženiti ne ću,
0034 „Nego ću se oženit’ vlahinjom;
0035 „Iz Pocerja glavitom đevojkom,
0036 „Kojano je b’jela i rumena,
0037 „Koja pije vino i rakiju;
0038 „Ta njom ću se junak oženiti,
0039 „Vlahinju ću mladu obljubiti
0040 „Na sramotu Lazarević-Luki,
0041 „I Čupiću, koji Drine čuva;
0042 „Veće, pašo, dragi gospodine!
0043 „Daj ti mene do dva poglavara:
0044 „Prvo daj mi Osman-barjaktara,
0045 „Drugo daj mi Tuzlu kapetana,
0046 „I daj mene tri hiljade Turak’
0047 „Na hatima, a pod mizdracima,
0048 „Da ja prođem preko vode Drine,
0049 „Da pregazim svu bogatu Mačvu,
0050 „Da osvanem u Pocerju slavnom,
0051 „Da porobim sela izpod Cera,
0052 „Da zapalim crkvu Petkovicu,
0053 „Pa ć’ odande ud’rit’ niz Tavnavu,
0054 „Tavnavu ću popalit’ do Save,
0055 „Uza Savu u Šabac ću doći:
0056 „A ti hajde Šapcu bijelome,
0057 „Onđe mene hoćeš dočekati,
0058 „Onđe s’, pašo, sastati hoćemo.”
0059 Kad to čuo paša Ali-paša,
0060 To je paša jedva dočekao,
0061 Pa mu dade do dva poglavara,
0062 Jedno prvo Osman-barjaktara,
0063 Drugo dade Tuzlu kapetana,
0064 Izabra mu tri hiljade Turak’
0065 Na hatima, a pod mizdracima,
0066 Pa ovako Pejzi govoraše:
0067 „Pođi s Bogom, Pejzo Mehmed-aga!
0068 „Popalite sela ispod Cera,
0069 „Sve muškinje pod mač udarite,
0070 „A ženskinje pod roblje doved’te.
0071 „Dok mi vojska iz dubine dođe,
0072 „I ja hoću Drinu prebroditi,
0073 „Mačvu preći i svu porobiti,
0074 „Kitog proći i u Šabac doći;
0075 „Onđe, Pejzo, da se sastanemo.”
0076 Odatle se Pejzo podigao,
0077 U po noći Drinu prebrodio,
0078 I tu Pejzi Bog i sreća dade
0079 Srpska njega ne priviđe straža.
0080 Osta paša Drine čuvajući,
0081 Ode Pejzo u Pocerje slavno.
0082 Kad se d’jeli sreća i nesreća,
0083 Tavna noćca od bijela dana,
0084 U Pocerju osvanuše Turci
0085 Kod bijele crkve Petkovice,
0086 Petkovicu opkoliše Turci,
0087 Igumana starca zatekoše,
0088 Tri mu đaka mlada posjekoše,
0089 A trojica u gor’ utekoše,
0090 Igumana živa uvatiše,
0091 Namastirsko blago pokupiše,
0092 Kako Turci dobro zadobiše,
0093 Više Turci u sela ne šćeše;
0094 Igumanu ruke savezaše,
0095 Pa ga tuku pernim buzdovanom,
0096 Pješke njega pored konja gone,
0097 Pa se Turci paši povratiše.
0098 Kliče vila prije jarkog sunca,
0099 Savrh Cera visoke planine,
0100 Dozivati Srpskome logoru,
0101 U kraj Drine šancu Badovincu,
0102 Iz logora zove poglavare:
0103 Prvo zove Lazarević Luku,
0104 Drugo zove Čupića Stojana:
0105 „Žlje zaspali, Srpske poglavice!
0106 „Žlje zaspali, zao san usnili!
0107 „Teško su vas prevarili Turci,
0108 „Petkovicu porobili crkvu,
0109 „Isaiju starca uvatili,
0110 „Bijele mu savezali ruke,
0111 „Namastirsko oduzeli blago,
0112 „Tri su njemu đaka pogubili,
0113 „A trojica u goru utekla.
0114 „Vi spavate, za to i ne znate.
0115 „Je li vama od Boga grijota,
0116 „A od ljudi pokor i sramota?
0117 „Đe je vaša vala i junaštvo?
0118 „Što činite? Jer se ne bijete?”
0119 Kad to čuo Lazarević Luko,
0120 On se pljesnu rukom po koljenu,
0121 Skerlet čoha puče na koljenu,
0122 Pa se skoči, pripasa oružje,
0123 I povika Čupića Stojana:
0124 „A na noge, Čupiću Stojane!
0125 „Teško su nas prevarili Turci:
0126 „Mačvu prešli, očli u Pocerje,
0127 „Petkovicu porobili crkvu,
0128 „Isaija zarobili starca,
0129 „A još može više jada biti;
0130 „Već moj brate, Čupiću Stojane!
0131 „Ti pripaši svijetlo oružje,
0132 „Pa ti uzmi vojske ponajviše,
0133 „Pa se spusti pokraj vode Drine,
0134 „Tvrde straže pokraj vode vrzi,
0135 „Da ne može tica prolećeti,
0136 „A kamo li tatar prokasati
0137 „I od Bosne knjigu pronijeti:
0138 „Bojati se Osman-kapetana
0139 „Iz Gradačca iz bijela grada,
0140 „Da bogate ne porobi Mačve;
0141 „Pa kad dođeš šeru Parašnici,
0142 „Ti pozdravi Zeka buljubašu,
0143 „Nek’ ustane Zeko buljubaša,
0144 „I nek’ krene golaće junake,
0145 „Pored Batra vode nek postavi
0146 „Tvrde straže sve jednu do druge.”
0147 Čupić skoči, pripasa oružje,
0148 Uze Čupić ponajviše vojske,
0149 Pa se spusti pokraj vode Drine,
0150 Tvrde straže na brodove baci;
0151 Kada dođe šeru Parašnici,
0152 On pozdravi Zeka buljubašu,
0153 Usta Zeko i golaće krenu,
0154 Tvrde straže pokraj Batra baci;
0155 Da kakvi su golaći junaci!
0156 Ubili bi pod oblakom ždrala,
0157 A kamo li na zemlji junaka!
0158 Kako bi ih Osman prevario?
0159 A kad straže tvrde postaviše,
0160 Stade Luko prebirati vojsku:
0161 Uze sebe četrljest konjika
0162 I stotinu mladijeh pješaka,
0163 I povede Bakal-Milosava,
0164 I povede Marka iz Štitara:
0165 Milosava vodi radi dike,
0166 Radi dike i rad’ razgovora,
0167 A Štitarca Marka rad’ junaštva;
0168 I povede Gluvca Mihaila,
0169 Koji s’ječe mačem bez razloga,
0170 I povede Grkinjića Đorđa,
0171 Kogano je na sablju oteo
0172 Od Turaka iz ropstva Turskoga,
0173 I drži ga kao svoga sina,
0174 Koji Luku svlači i oblači
0175 I svilenim opasuje pasom.
0176 Pođe s njime četrljest konjika
0177 I stotina mladijeh pješaka,
0178 Ode Luko uz tu vodu Drinu,
0179 Da obiđe šanac u Lješnici
0180 I u šancu svoga brata Đuru,
0181 Svoga brata Đuru kapetana,
0182 Da ga mlada ne prevare Turci;
0183 A kad Luko Novom selu bio,
0184 Đe su Turci Drinu pregazili,
0185 Još se Turci povratili nisu;
0186 Kud su Turci Mačvu pregazili,
0187 Na pločama travu odnijeli,
0188 Stade uka Luke oko puta.
0189 Jošte Luko puta istražuje,
0190 A Turci se poljem pomoliše,
0191 Savezana Igumana vode;
0192 Nije šala, tri hiljade Turak’!
0193 A u Luke četrljest konjika
0194 I stotina Srbina pješaka!
0195 Kad je Luko opazio Turke,
0196 Prepade se Lazarević Luko:
0197 „Mili Bogo! ta što ću ti jako:
0198 „Na zlu ti se mjestu zatekosmo!
0199 „U ravnome polju širokome,
0200 „Đe ne ima ni trna ni grma,
0201 „Nas je malo, a mlogo Turaka:
0202 „Da s’ bijemo, razbit’ ne možemo,
0203 „Da bježimo, uteć’ ne možemo;
0204 „Šume nema, da se zaklonimo,
0205 „Već možemo ludo izginuti,
0206 „Veće, braćo, stotina pješaka!
0207 „Svaki svoju pušku potprašite,
0208 „Pokrijte se po zelenoj travi,
0209 „Pa pušaka metati nemojte,
0210 „Neka za vas Turci i ne znadu;
0211 „Mi konjici odosmo pred Turke,
0212 „Pa će Turci na nas udariti,
0213 „Mi s’ pred njima izmaći hoćemo,
0214 „K vama ćemo Turke napustiti,
0215 „Vi gledajte svaki po jednoga.
0216 „Pa na Turke oganj oborite,
0217 „Sa plamenom Turke zabunite,
0218 „A mi ćemo sablje povaditi
0219 „I u Turke juriš učiniti:
0220 „Ne bi l’ kako Turke zabunili.
0221 „Ne bi l’ starca od Turak’ oteli.”
0222 Tako Luko Srblje sjetovao.
0223 Pješaci se po travi pokriše,
0224 Ode Luko su četrljest druga,
0225 Konja ljuti, a pred Turke ide.
0226 Kako Turci opaziše Luku,
0227 Odmak Turci Luku poznadoše,
0228 Pa govori Pejzo Mehmed-aga:
0229 „Ti si kurvo, Lazarević Luko!
0230 „Što sam ćeo, to sam udesio,
0231 „S tobom ću se, kurvo, ogledati.”
0232 Trže Turčin sablju dimišćiju,
0233 Trže sablju u lijevu ruku;
0234 Ali Luko Pejze ne poznaje,
0235 Nego misli, da je Ali-paša,
0236 Pa se njemu junački javljaše:
0237 „Ja sam kurvo, pašo Ali-pašo!
0238 „Žena bio, ko ti pobjegao!”
0239 Trže Luko sablju u desnicu,
0240 Jedan drugom dobra konja pusti,
0241 Doista se udariti ćahu,
0242 Al’ Srbini ne dadoše Luki,
0243 Već s’ utječe jedan pred drugoga,
0244 Da Srbima Luko ne pogine,
0245 Srbima je žao poglavara;
0246 Uteče se Bakal Milosave
0247 Na jagrzu konju visokome,
0248 Pa govori Lazarević-Luki:
0249 „Pobratime Lazarević Luko!
0250 „Ja ću za te na mejdan izići,
0251 „Ti ćeš mene prije pokajati.”
0252 Trže Bakal sablju u desnicu,
0253 Pa poleće Pejzi Mehmed-agi,
0254 Al’ tek što se konji susretoše,
0255 A junaci da s’ sabljam udare,
0256 A Bakala sreća iznevjeri:
0257 Pod Bakalom jagrz posrnuo,
0258 Pade Bakal pred konja u travu,
0259 Bakal pade, a Pejzo dopade;
0260 Da Bakalu odsiječe glavu;
0261 Al’ se Bakal i pješice brani
0262 Britkom sabljom i desnicom rukom.
0263 Bježi Bakal okolo jagrza.
0264 Kada viđe Lazarević Luko,
0265 Đe će Turčin posjeći Bakala:
0266 Skide Luko pušku krdžalijnku,
0267 Kojano je obljevena zlatom
0268 Od jalmana do gornjeg nišana,
0269 Na kojoj je trides’t belenzuka,
0270 Sve od čista žeženoga zlata,
0271 Parazlama od tridest dukata;
0272 Na kojoj je do dvanaes’t slova,
0273 Svako slovo u krv’ okaljeno,
0274 Na junačko telo nam’jenjeno;
0275 Ona bije svaku amajliju;
0276 Pa je Luko onda govorio:
0277 „Ta ne boj se brate Milosave!
0278 „Taj te Turčin lje pogubit’ ne će,
0279 „Nit’ će viđet’ bule ni matere.”
0280 Krdžalijnki živu vatru dade,
0281 Puče šara, pusta ostat’ ne će,
0282 Te pogodi Pejzu Mehmed-agu,
0283 Pogodi ga pod grlo bijelo,
0284 Zakla Pejzu kao jagnje b’jelo;
0285 Pejzo pade sa konja u travu,
0286 Al’ doleće Osman-barjaktaru
0287 S golom sabljom u desnici ruci,
0288 Da Bakalu odsiječe glavu,
0289 Pa mu ne da jagrza uzjati,
0290 Bakal bježi oko konja svoga,
0291 Pa se Bakal i pješice brani,
0292 Al’ bi njega Turčin pogubio,
0293 U Bakala vjerna sluga bješe:
0294 Pavlić momče iz grada Mostara,
0295 Kogano je Bakal odranio
0296 Uz koljeno k’o rođenog sina
0297 Zarad’ Boga i zaradi duše,
0298 Pavlić sobom zaklonja Bakala
0299 Zaklonja ga sobom i vrančićem,
0300 Mlado djete, odviše slobodno,
0301 Trže Pavlić dvije puške male,
0302 U Osmana obje okrenuo:
0303 „Stan’ Turčine! kud si nasrnuo?
0304 „Ne ćeš zgubit’ moga gospodara,
0305 „Dok je moje na ramena glave.”
0306 Obje pukle, Osmana zgodile,
0307 Sindžirli ga zrna udarila,
0308 U Osmanu srce istrgala,
0309 Kad padoše dvije poglavice,
0310 Onda Turci natrag ustegnuše,
0311 U to doba Bakal-Milosave
0312 Uzja konja, pa poćera Turke,
0313 Al’ povika Tuzla kapetane;
0314 „Jao Turci, moji jenjičari!
0315 „Nema Luka već četrljest druga,
0316 „A nas ima tri hiljade ravno,
0317 „Eto jako što se od nas radi!
0318 „Jalah kardaš, juriš na dušmana!”
0319 Tad’ se Turci opet povratiše,
0320 Na konjike Srpske juriš čine,
0321 Srblji staše pred njima bjegati!
0322 Ta ne bježe da Turcim’ uteku,
0323 Veće mame Turke na pješake.
0324 A kad Srblji Turke domamiše,
0325 Na mah puče od stotine Srba,
0326 Na mah puče stotina pušaka,
0327 Mrtvih pade stotina Turaka,
0328 Pogibe im Tuzla kapetane;
0329 A Srbinji onda jurišiše,
0330 Turci složno oganj oboriše,
0331 Pod Štitarcem ubiše đogata,
0332 Pod Đorđijom ubiše dorata;
0333 Evo Đorđe pješice izmače,
0334 A Štitarca đogat pritisnuo;
0335 Na Štitarca Turci dolećeše,
0336 Ležećiva da ga posijeku.
0337 Jadan Marko ležeći se brani:
0338 Britkom sabljom i ležeći maše.
0339 Oko sebe rašćeruje Turke.
0340 Doista bi Marko poginuo,
0341 Al’ opazi Gluvac Mihailo,
0342 Đe su Marka zabunili Turci,
0343 Trže mača Gluvac Mihailo,
0344 Pa kroz Turke juriš učinio,
0345 Dok do Marka pute prosiječe,
0346 Sedamnaest Turak’ posiječe;
0347 S druge strane Pušibrk Ostoja,
0348 Dok Ostoja pute prosiječe,
0349 Deset Turski glava odsiječe;
0350 Te Štitarca s konjem oprostiše.
0351 Kad se Marko nogu dokopao,
0352 Kano soko krila na planini,
0353 Pa poćera Turke na alaje,
0354 Sve razbiše Turke na alaje,
0355 Daše Turci pleća, pobjegoše,
0356 A na Drinu vodu nagaziše,
0357 Odvedoše Isaiju starca.
0358 Od Turaka mlogo i uteče,
0359 A mlogo ih i onđe ostade;
0360 Sedamnaest pogibe Srbina,
0361 Osta mejdan Lazarević-Luke.
0362 Kako Turci Drinu prebrodiše,
0363 Ali-paša daleko ih viđe,
0364 Malo bliže pred njih istrčao:
0365 „Jala kardaš! kako j’ u Srbiji?”
0366 Turci njemu neveselo vele:
0367 „Ali-pašo, sinja kukavico!
0368 „Nikako je u Srb’ji po Turke!
0369 „Koliko smo tebe govorili,
0370 „Da ne šalješ vojske preko Mačve;
0371 „Ta đe ti je Pejzo Mehmed-aga?
0372 „I đe ti je Osman barjaktaru?
0373 „I đe ti je Tuzla kapetane?
0374 „Koje Bosna nigda steći neće.
0375 „Pogubi ih Lazarević Luko
0376 „Su svojijeh četrljest konjika!
0377 „Još da bješe Čupiću Stojane,
0378 „Ne bi tebe glasnik Drine preš’o,
0379 „Nit’ bi im’o ko glas donijeti,
0380 „Da ti kaže kakono je bilo.”
0381 Od kako je svijet postanuo,
0382 Nije Srbin Turke dočekao,
0383 Malo Srba a mlogo Turaka,
0384 Razma tada Lazarević Luko
0385 Što dočeka Turke kod Novoga,
0386 I pogubi Pejzu Mehmed-agu
0387 O Krstovu danu jesenjemu.
0388 Ova pjesma svima Srbinjima,
0389 Od men’ pjesma, a od Boga zdravlje!
