Kaurin Radko i ljuba mu Vidosava
Salać grade Salaćani Turci,
U Salaću kamenu tamnicu,
U tamnici devetera vrata,
Zatvaraju kaurina Radka,
I njegova do dva netijaka. 5
Tavni Radko devet godin' dana,
Kad deseta nastala godina,
Knjigu piše ostarila majka,
Pa je šalje ka Salaću gradu,
A na ruke svomu sinku Radku: 10
„Jere tavniš, jer se neodkupiš?“
Odpisuje svojoj staroj majci:
„Nemogu se odkupiti, majko!
„Turci neće para ni dinara,
„Nego išću dva konja petaka, 15
„I dva sedla od čistoga srebra,
„I dvi uzde od suhoga zlata,
„Dva kilima od zelene svile,
„Klobuk kapu i bijelo perje,
„Što no krije konja i junaka 20
„Od ugrije svetoga Ilije.
„Osim toga, moja mila majko!
„Osim toga Vidosavu ljubu.
„Sve bih lahko srcu pregorio,
„Sve bih lahko srcu odolio, 25
„Al' nemogu Vidosave ljube,
„Već ću ujtro glavu izgubiti.“
Knjiga došla ostariloj majci,
Knjigu štije, grozne suze lije,
Al' govori Vidosava ljuba: 30
„Vaj starice, moja stara majko!
„Odkle knjiga, od kojeg' li grada,
„„Koja li su tri u njojzi jada?“ –
„Vidosavo, draga snaho moja!
„Evo knjiga od Salaća grada, 35
„Od mog' sinka, od tvog starešine,
„Da s' nikako odkupit nemore,
„Turci neće para ni dinara,
„Oni išću dva konja petaka,
„I dva sedla od čistoga srebra, 40
„I dvi uzde od suhoga zlata,
„Dva kilima od zelene svile,
„Klobuk kapu i bijelo perje,
„Što no krije konja i junaka
„Od ugrije svetoga Ilije, 45
„Osim toga Vidosavu ljubu.“
Kad to čula Vidosava ljuba,
Tad govori Bilaberi slugi :
„Bilabere, draga slugo moja!
„Ti mi ajde u tople podrume, 50
„Sedlaj meni konja prepelicu,
„Sebi sedlaj konja lastavicu,
„A ja idem u gornje čardake.“
Meće na se sve mužko odilo,
Dvije dojke među dvije toke, 55
Klobuk kapu i bijelo perje,
Što no krije konja i junaka
Od ugrije svetoga Ilije.
Oni jezde preko polja ravna
Kano zvizda preko neba sjajna. 60
Kada došli pri Salaću gradu,
Prid Salaćom Salaćani Turci,
Igraju se igre svakojake,
Bacaju se kamena s ramena,
Uskaču se skoka junačkoga: 65
„Salam aleć, Salaćani Turci! –
„'Leć musalam, neznana delijo! –
„Nisam vami neznana delija,
„Već sam vami paša od Mostara.
„Kamo vami paša od Salaća? 70
„Zovite ga meni na divane.“ –
„Salamaleć, paša od Salaća! –
„'Leć musalam, neznana delijo! –
„Nisam tebi neznana delija,
„Već sam tebi paša od Mostara. 75
„Jal' ti moje knjige nedohode,
„Jal' za moje knjige ti nemariš,
„Da mi puštiš Kaurina Radka
„I njegova do dva netjaka.“
Srdito mu paša odgovara: 80
„Meni tvoje knjige nedohode,
„A za tvoje i nemarim knjige,
„Nit’ ti puštam Kaurina Radka,
„Ni njegova do dva netijaka.“
Kad to čula Vidosava ljuba, 85
Desnom rukom pašu udarila,
Tri mu zuba u krvi izplivala;
Nogom lupi o vrata tamnice,
Istavila devetera vrata,
Izvadila Kaurina Radka 90
I njegova do dva netijaka,
S njima ode poljem uz natrage.
Kada bili na sred polja ravna,
Al' govori Vidosava ljuba:
„Bora tebi, Kaurine Radko! 95
„Poznaš konja i svoje odilo?“ –
„Poznam bome, paša gospodine!
„Kaži pravo, tako bio zdravo,
„Kad si moje dvore porobio?
„Što m' uradi od starice majke, 100
„Štol' od moje Vidosave ljube,
„Štol' od moje Bilabere sluge?“ –
„Kada pitaš, kazat' ću ti pravo:
„U dvor sam ti oganj napuštao,
„Majku sam ti s konji sagazio, 105
„Bilaberi glavu odsikao,
„Vidosavu u dvoru obljubio,“
Kad to čuo Kaurine Radko,
On mi pada u zelenu travu,
Cvili, plače kano malo dite. 110
Milostivna Vidosava ljuba,
Ona tiši Kaurina Radka:
„Nije ovo paša od Mostara,
„Već je ovo Vidosava ljuba.
„Ljubi, Rade, koliko ti drago, 115
„Radi, Rade, što je tebi drago!“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
