Ispovijest Despotovića Jova
0001 Bol boluje Despotović Jovo,
0002 Bolovo ga dvanaest godina,
0003 Niti mnogo živit ni umriti:
0004 Od živa ga meso otpadalo,
0005 Kroz kosti mu trava pronicala,
0006 A kroz grlo grka čemerika.
0007 Kad trin’esta nastala godina
0008 Dovikno je svoje stare majke.
0009 Dohodi mu ostarjela majka,
0010 Onda Jovo majki govorio:
0011 „Hajde, majko, traži kaluđera,
0012 Da mu se ja ispovjedim, majko!
0013 Ne bi l’ Bog do, svijet prom’jenio.“
0014 Ode majka, traži kaluđera,
0015 Pa sve traži mlada kaluđera,
0016 Ne može mu kaluđera naći.
0017 Onda majka govorila Jovi:
0018 „A moj sine, Despotović-Jovo!
0019 Ne mogu ti naći kaluđera,
0020 Već se meni ispovjedi, sine!“
0021 Pa se Jovo ispov’jeda majki:
0022 „Kad sam bio, moja stara majko!
0023 Kad sam bio od petn’est odina,
0024 Uzeh pušku, odoh u hajduke,
0025 Pa sastavih trideset hajduka.
0026 Četovasmo po planini pustoj,
0027 Sve dan po dan dvanaest godina.
0028 A kad jedno jutro osvanulo,
0029 Udri kiša, udri susnježica,
0030 Smrzoše se duge puške šarke,
0031 Smrzoše se uprtnjače torbe,
0032 Smrzoše se gunji bugarini,
0033 Dođe zima do našega t’jela.
0034 Ja sam otlen društvo podigao,
0035 Pa odosmo, moja stara majko!
0036 Do bijele Ravanice crkve.
0037 Kad sam sašo crkvi Ravanici,
0038 Ne daju mi mirovati đavli,
0039 Ja posjekoh starca igumana
0040 Pred bijelom crkvom Ravanicom,
0041 I posjekoh, moja stara majko!
0042 Pet stotina đece đakončadi,
0043 I isjekoh dvan’est kaluđera,
0044 I razbacah krste i ikone.
0045 I tude se vatre ogrijasmo,
0046 Nakupismo para gotovine,
0047 Pa pođosmo, moja mila majko!
0048 Pa pođosmo poljem zelenijem.
0049 Nešto viče iz bijele crkve
0050 Po imenu Despotović-Jove:
0051 „O čuješ li, Despotović-Jovo!
0052 Kad pos’ječe starca igumana
0053 I pet stotin’ đece đakončadi,
0054 I pos’ječe dvan’est kaluđera,
0055 I razbaca krste i ikone,
0056 Što ne ode u gornje bojeve,
0057 Tude ima jedan sanduk blaga.
0058 Ja se vratih, moja stara majko!
0059 Nama odoh u bojeve gornje,
0060 Za mnom ide trideset hajduka,
0061 U odaji jedan sanduk blaga,
0062 Sve sam redom društvo nagonio,
0063 Da razbiju jedan sanduk blaga.
0064 Sve se redom društvo izm’jenulo,
0065 Ali društvo razbiti ne može.
0066 A ja skočih od zemlje na noge,
0067 A kad skočih, moja mila majko!
0068 Pa prifatih čelikli nadžaka,
0069 Pa ošinuh i dva i tri puta,
0070 Pa ja razbih jedan sanduk blaga.
0071 To ne bio jedan sanduk blaga,
0072 Već to bila Petka i Nedjelja,
0073 Petka kune, a Nedjelja cvili:
0074 „Bog t’ ubio, Despotović-Jovo!
0075 Bolovao dvanaest godina,
0076 Niti mogo živit ni umrti.“
0077 I tude se ispovjedi majki.
