Zimnje veče
| Zimnja noć (Зимний вечер) (1825) Pisac: Aleksandar Puškin, prevodilac: Vojislav Ilić |
Bura nebom maglu svija,
Vihorove snežne plete,
Čas ko divlja zver zavija,
Čas zaplače kao dete.
Čas visoko slame diže
I zašušti krovom gore,
Čas ko putnik zadocnjeni
Zakuca nam u prozore.
U sobicu našu malu
Sa tišinom tama pala…
Moja stara, što si tužno
Kod prozora zaćutala?
Il' si, dobra drugo moja,
Hukom bure zamorena?
Ili dremaš žalostivo
Uz zvrjanje tvog vretena?
Pijmo, bedne mladosti mi
Drugarice najmilija!
Pijmo sjada… Gde je pehar
Biće srca veselija!
O senici poj mi, što je
Živovala preko mora,
O devici, što jʼ na vodu
Išla čim zabeli zora.
Bura nebom maglu svija,
Vihorove snežne plete —
Čas ko divlja zver zavija,
Čas zaplače kao dete.
Pijmo, bedne mladosti mi
Drugarice najmilija!
Pijmo s jada… Gde je pehar?
Biće srca veselija…
Izvor
[uredi]Zvezda, 25. februar 1899. Broj 24.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 132 godine.
|