Za Girfildom

Za Girfildom  (1881)  Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Girfild je bio predsednik republike sjedinjenih severo-američkih država. On se muški borio protiv pokvarenosti, koju je zatekao, kad je izabran bio na ovo najviše i najčasnije mesto. Naročito je hteo, da se zvanija daju po zaslugama, a ne po nečem drugom. Time je navukao na sebe neprijateljstvo onih, koji su hteli da dele zvanija po svome interesu, i onih koji su se grabili o zvanija, a nisu bili za to sposobni ni toga dostojni. Podlacima je bio mrzak Girfild, taj svetao i čist karakter — i nađe se ruka, koja mu mučki smrtnu ranu zadade, od koje je umro 8. dana ovoga meseca ove godine.

Podlost rušitʼ — da divna zadatka!
Podlost srušit’ — moć ti beše kratka. Podlost nađe najamnika kleta;
Podlost tebe ukide sa sveta.
Beše jača od kršna ti tela,
— Al’ sad drkće od tvoga opela…

Za što podlost, — kad te ubit’ smela,
Za što drkće od tvoga opela?

Jer sve, što se u svesnike broji,
Sve to danas gologlavo stoji.
Kol’ko strana ovog zemskog kruga,
S tol’ko strana odjekuje tuga.

To je ono od čeg’ podli blede!
Strah im šapće šta te žrtve vrede.

Danas vrve, vence ti noseći
I najmanji, ka’-no i najveći;
Iz nizina (gde se samo nada)
I s visina (gde se samo vlada)
Mnogi verno, —
Neki licemerno;
Mnogim hora, —
Nekima se mora;
Haj od dola, kao i ozgora
Sve se klanja — ne kakome zveru —
Sve se klanja — čistom karakteru

To je ono od čeg’ podlost zebe,
— Što prožimlje dvore i kolebe,
Pa se kupi, zbira i sazdava
Kao svetlost prava
Oko žrtav’, mučeničkih glava, —
Vrle krepeć’ hude zastrašava.

Telo j’ smrtno, traje pa dotraje;
Karakteri ostaju da sjaje.
Spomen njihov prima se u grudi,
Nove borce, nove snage budi.
Junak u grob ne nosi oruža,
Ruka klone — mač se drugim pruža.
Prelazeći od ruke do ruke
Sve to jači bogodani mači.

To je ono, čega s’ podlost žaca:
Svetlih žrtav’, sjajnih obrazaca;
To je propast pustih pudljivaca,
U koju ih ludost njina baca.

Pročitajmo što nam povest piše, –
ʼVakih groba naći ćemo više;
Na svakom je zimzelena trava,
Iz svakoga svetlost prosijava,
Svetlost snažna duha naprednoga,
— Najnovija sja sa groba tvoga,
Girfilde!

Izvor

Starmali, 20. septembar 1881. Broj 26. Godina četvrta. Str. 205.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 122 godine.