Zašto?...
| Zašto?… (1901) Pisac: Jovan Dučić |
K’o pobožni Braman što sa strahom čuva
Urnu, što prah dragih pokojnika krije,
Bezbožnička ruka da je ne razbije,
I svešteni pep’o vetar ne razduva —
Muzo, zašto i mi ne čuvasmo tako
Srce sa pepelom pokojnika mili?
Niko ne bi znao da smo tužni bili,
Da si ti jecala i ja da sam plak’o:
Jer kako je sveta i čedna beskrajno
Tuga što se nikad nije rečju rekla,
Što je samo tiho u suzu potekla,
U bledilu lica javljala se tajno!
Kako li je srećna duša koja znade
Biti svijet za se — k’o zvezda nebeska
Bačena u svemir što samotna bleska
Dok svetova kraj nje blude miriade…
I mora svetlosti sjaju i trepere,
Vekovi proteku kroz prostranstva sjajna —
Al’ njen bol i život ostali su tajna
Za beskrajni prostor i večite sfere!…
I zašto ne osta tvoja knjiga mala
K’o grob siromaha, grob bez istorije,
Kog u svetom miru oskvrnila nije
Ni bezbožna grdnja ni bestidna hvala?!
I ceneć’ značenje svojih svetih muka
Bez lire, bez glasa, ispovesti tvoje —
Zašto nisi srce progutala svoje
K’o Belerofon, gordo, bez jauka!?
Izvor
[uredi]Srpski književni glasnik, 16. jul 1901. Knjiga III, Br. 2. Str. 101.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Dučić, umro 1943, pre 83 godine.
|