Želje moje
| Želje moje (1864) Pisac: Draga Dimitrijević Dejanović |
Oh, što nesam
Ljubičica mala,
Ja biʼ sʼ baš na tvojiʼ
Grudi rascvetala!
Pa kada bi zora
Svetu zasijala,
Ja biʼ samo tebi,
Dušo, mirisala.
Razvila bi’
Moje vite grane,
Pa bi’ s’ lako svila,
Moj mili dragane!
Ne ko bršljan
Oko vije jele,
Nit’ ko ruža
Do te lice bele:
Već ko ona
Golubica siva,
Što golubu svome
Na grlu počiva.
Il’ da mogu
Da se stvorim ʼtica,
Pa da prnem nebu
Više ti zvezdica!
Ja bi’ tamo
Sagradila dvore,
Pa bi vazdan mlada
Stanovala gore.
Tek katkada,
Kad bi svi pospali,
Ja bi’ moja krila
Lako razavila.
Sletila bi dole —
Ne mirisnom cvetu,
Niti tome
Prostranome svetu:
Većem mome
Ubavome zlatu,
Da mu biser ljubim
Po belome vratu.
Izvor
[uredi]- Danica, 26. januar 1864. Broj 4. Godina V, str. 49.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Draga Dimitrijević Dejanović, umro 1871, pre 155 godina.
|