Ženik slobode/POJAVA V/II

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ženik slobode
Pisac: Dragutin Ilić
SLIKA II - POJAVA V


POJAVA V

(Čim mujezin umukne, šum se prometne u pisku i siktanje, a u isto vreme uleti gomila mračnih duhova, vukući za sobom okovanih ruku Srbiju. Srbiju prestavlja žena raspletenih kosa, oko čela ima krunu u vidu zupčastih kula a preko celih grudi izvezen beli orao u štitu. Nad krunom joj sija krst. Odmah za njom utrči i Brinković, s trostrukim bičem, kojim je šiba. On je u srpskom vlasteoskom odelu a oko kalpaka ima čalmu.

DEMON-SRBIJE (vuče je za sobom):
Brankoviću — udri!
SRBIJA:
Sine, majku zar?
BRANKOVIĆ:
Ja nemam majke, ženo! (ošine je)
SRBIJA:
(Vrisne i padne na kolena)
ZLI DUSI:
Ha, ha, ha!
DEMON SRBIJE:
Poznaješ li me?
SRBIJA (očajno) :
Demone!
DEMON SRBIJE:
Da, ja sam to:
Demon, tvoja kob,
Sada mi pade šaka, ovde te čeka grob!
SRBIJA:
Oh! (Obori glavu snuždeno):
Ne boli grob već ruka sina mog,
Što majci nedra bije! ne, sine, majku zar?
BRANKOVIĆ:
Umukni, kujo! (ošine je.)
MRTVI VITEZOVI (duboko uzdahnu.):
Avaj!
BRANKOVIĆ:
Dosta je bilo tvoga! Pred tobom propast zjapi
Usud je dao tebi okove ili grob,
Prokleta prosjakinjo ja neću da sam rob!
SRBIJA:
Izdaješ majku svoju, kolevku žića svoga
Prokleti Judo, kud ćeš? nad mojom glavom zar
Ne vidiš kako drhće znamenje raspetoga!
Izrode!
BRANKOVIĆ:
Ovo zar?
Zar time pretiš meni!?
(Zgrabi joj krst s' krune i tresne o zemlju)
Demone, zgazi!
DEMON (gazeći krst):
Tako nek padnu svi!
Svi, koji krstu služe!
MRTVI (dižući se u pola: neki sa uzdignutim pesnicama; klonulim glasom)
Judo! (kao daleki eho sa sve četiri strane čuje se ovaj uzvik)
SRBIJA:
O, deco izginula!
Videste l’ brata svoga, čuste li ovaj sram!
To nije zlotvor kobni što moje kosti gazi
Rođeni sinak to se na majku diže, plazi
I časni pljuje krst
A vi?...
U krvi ogrezli,
Braneći majku svoju u groznom boju paste
Ko snoplje pokošeno. O, Bože pravedni,
Porazi izdajicu; Demonsku slomi vlast!
(Potmula tutnjava Branković i Demon osluškuju)
BRANKOVIĆ:
Čuste li?
DEMON:
Ha, to je on!
Genije Srpstva to je. Žurite deco moja
Kovarstvo, zlobo, napred! Podlosti i ti s’njom!
Za mnom u svetu borbu, na mračnom štitu mom
Neka se smelo snaži osvete naše grom.
BRANKOVIĆ:
I ja ću s vama.
DEMON:
Ne!
Srbiju okovanu, predajem Vuče, tebi
Da nad njom bdiješ ti.
BRANKOVIĆ:
Ne boj se! Ili misliš iz praha i pepela
Mrtvi se dići mogu da lome okov njen?
DEMON:
A ti hajd s nama Vuče!
(Odu, šum i siktanjs na sve strane)
ĆORĐE (kroza san):
Ustajte mrtvi!... Za mnom!
Slobodu ... Srbiju ... Oh!
SRBIJA:
On, on to slazi amo, Genije duše moje!
Oh, Bože daj mi moć:
Desnicu pruži štedru, ukrsti munje svoje
Pred njime nek se raspe, užasna ova noć. (gleda)
On’stupa... eno!... Bože! zar baš u tome času
Kad oči ugledaše njegovog lika svet
Šalješ mi samrt gorku... (hoće da ustane)
Okovi! (muči se da ih raskida) snage kamo?...
Spasavaj! Oče! ... (pada u neznan)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 93 godine.