Ženidba bega Ljubovića

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Zaprosio bego Ljuboviću
0002 Na daleko lijepu đevojku
0003 U Krajini a u luci Bajnoj
0004 U dizdara od gornjega grada;
0005 Bego prosi, dizdar mu je daje:
0006 Prsten stavlja, svadbu ugovara:
0007 „Ova svadba do trideset dana,
0008 „Dokle odem Nevesinju ravnom
0009 „I sakupim kićene svatove.”
0010 Dokle bego isprosi đevojku
0011 I dariva svasta i punicu
0012 I svog tasta od grada dizdara,
0013 Cijo tovar poharčio blaga;
0014 Pak se diže Ljuboviću bego,
0015 Te on ode Nevesinju ravnom.
0016 Kade dođe bego na dvorove,
0017 Počinuo trudan i umoran,
0018 Njemu sitna knjiga dopanula
0019 Od svog tasta od grada dizdara,
0020 Divno ga je dizdar pozdravio:
0021 „O moj zete, Ljuboviću bego!
0022 „Kupi svate, hodi po đevojku,
0023 „No ne vodi tuđina đevera,
0024 „Nego brata, ili bratučeda,
0025 „Ili svoga Bogom pobratima.”
0026 Kad je bego knjigu proučio,
0027 Te on viđe što mu knjiga kaže,
0028 Uzmuči se Ljuboviću bego:
0029 Nejma brata, niti bratučeda,
0030 Do jednoga Bogom pobratima:
0031 Na daleko Koičić-Ivana
0032 U onome Mletku bijelome;
0033 Pak otole sitnu knjigu piše,
0034 Te je šilje Mletku bijelome
0035 A na ruke Koičić-Ivanu:
0036 „Pobratime, Koičić-Ivane!
0037 „Ja sam skoro isprosio zlato
0038 „U Krajini a u luci Bajnoj,
0039 „Šćercu divnu od grada dizdara;
0040 „Opremi se štogođ ljepše možeš,
0041 „Hodi meni, pobro, u svatove,
0042 „Da mi budeš đever uz đevojku.”
0043 Kad Ivanu knjiga dopadnula,
0044 I on viđe, što mu sitna kaže,
0045 To je njemu vrlo milo bilo,
0046 Opremi se što ljepše mogaše:
0047 On oblači od svile košulju,
0048 Pola zlata, pola b’jela platna,
0049 Vrh košulje zelenu dolamu,
0050 A na noge kovče i čakšire,
0051 Po dolami od srme tkanicu,
0052 Po tkanici pasa mukadema,
0053 A za njega sedam samokresa,
0054 Među njima noža okovana;
0055 Vrh dolame toke od tri oke,
0056 A na glavu fesa finofesa,
0057 Na kome je kita od bisera,
0058 Oko njega od zlata šamija,
0059 Na njoj jesu dva kamena draga,
0060 Pred kojim se hodati viđaše
0061 Usred tavne noći bez mjeseca,
0062 Kao u dan, kada sunce grije;
0063 Pak otide u svoje podrume,
0064 Te izvede vranca bez biljega,
0065 Osedla ga sedlom srebrnijem,
0066 A pokri ga puli risovinom,
0067 Iskićena i srebrom i zlatom,
0068 Kite su mu pale do kopita;
0069 S desne strane Ivan objesio,
0070 S desne strane o desnom kolanu,
0071 Objesio đumišli gadaru,
0072 A s lijeve sablju dimiskiju;
0073 Pak otide moru na jaliju,
0074 U sinje se more zavozio
0075 Dokle dođe Makariju tvrdom;
0076 Pak posjede vranca bez biljega,
0077 Pravo ide uz Makarijevo
0078 Dokle dođe zelenoj Gabeli,
0079 Gabelu je zdravo prohodio,
0080 I Neretvu vodu prebrodio,
0081 Vatio se polja Mostarskoga
0082 Dokle dođe do Blagaja grada,
0083 Blagaja je zdravo prohodio,
0084 Dokle dođe Nevesinju ravnom,
0085 Ugleda ga Ljuboviću bego,
0086 Daleko ga bego ugledao,
0087 Malo ga je bliže susretao,
0088 Ruke šire, u lice se ljube,
0089 Za junačko zdravlje upituju,
0090 Pak odoše na bijelu kulu,
0091 Tu mi oni noćcu prenoćiše.
0092 Kad u jutru bijo dan osvanu,
0093 Skupiše se kita i svatovi,
0094 Pak odoše šeru luci Bajnoj.
0095 Kad u Luku svati dohodiše
0096 Baš onome od grada dizdaru,
0097 Tu ih dizdar dočekuje divno,
0098 Dade njima konak i večeru.
0099 Kad u jutro bijo dan osvanu,
0100 Iznese im dara gospodskoga,
0101 Svakom daje, što je za kojega,
0102 A deliji Koičić-Ivanu,
0103 Njemu daše ata đogatasta,
0104 Osedlana i opusaćena,
0105 Jošt uz konja sablju pozlaćenu,
0106 Koja vr’jedi pet stotin’ dukata.
0107 Odatle se svati podigoše,
0108 Putovaše dva bijela dana;
0109 Kad su treći danak putovali,
0110 Udariše gorom proz planinu,
0111 Dunu vijor vjetar iz planine.
0112 Na đevojci duvak uzgrnuo,
0113 Sinu lice, k’o na gori sunce;
0114 Od svatova nitko neviđeo,
0115 Do delija Koičić-Ivane,
0116 Na đevojku s’ ašik učinio,
0117 Pak je konja svoga dogonio
0118 Do kadune Fazlipašinice,
0119 Ovako je njojzi govorio:
0120 „Jenđibula, Fazlipašinice!
0121 „Devet puta majkom te nazivam,
0122 „Kunem ti se bogom istinijem,
0123 „Evo tebe stotinu rušpija,
0124 „Sastavi me kako sa đevojkom!”
0125 Na blago se bula prevarila,
0126 Pa kad biše na trećem konaku,
0127 Svi svatovi paše na konake,
0128 Razapeše zelene čadore,
0129 Ivan pade poblizu đevojke,
0130 Dok eto ti Fazlipašinice,
0131 Te ga vodi pod šator đevojci.
0132 Kad se Ivan sastavi s đevojkom,
0133 Tu je šnjome noćcu penoćio,
0134 Bijelo joj lice obljubio.
0135 Dok u jutro jutro osvanulo,
0136 Skočio je Koičić-Ivane,
0137 Pravo ode svojemu čadoru,
0138 Tako njemu Bog i sreća dala,
0139 Od svatova niko ga ne viđe,
0140 Do kadune Fazlipašinice.
0141 Povikaše ognjeni čauši:
0142 „Hazur, svati, hazur i đevojka!”
0143 Odatle se svati podigoše,
0144 Dok dođoše Nevesinju ravnom
0145 Na dvorove bega Ljubovića,
0146 Počinuše trudni i umorni,
0147 Igraše se igre svakojake.
0148 Dok je bilo veče po večeri,
0149 Podiže se Ljuboviću bego,
0150 Da on ide u đerdek đevojci.
0151 Kade bego dođe do đevojke,
0152 Ovako joj bego govoraše:
0153 „Zlato moje, šćeri dizdareva!
0154 „Izvadi mi dvije puške male,
0155 „Među njima noža okovana,
0156 „Raspaši mi pasa mukadema,
0157 „Raspuči mi puca na dolami;
0158 „Da spavamo u meku dušeku.”
0159 Ma mu veli lijepa đevojka:
0160 „Avaj jadan Ljuboviću bego!
0161 „Kamo tebe sinoćnje ođelo?
0162 „Đe je tvoja zelena dolama?
0163 „A đe su ti toke od tri oke?
0164 „Đe li ti je pojas mukadema?
0165 „Kamo li ti od srme tkanica?
0166 „Kamo tvojih sedam samokresa
0167 „I međ’ njima noža okovana?
0168 „A sa nogu kovče i čakšire?
0169 „Kamo tvoja od zlata košulja?
0170 „Kamo tvoga fesa finofesa,
0171 „Na kome je kita od bisera?
0172 „Kamo tvoja od zlata šamija,
0173 „Na kojoj su dva kamena draga?”
0174 Kad li bego razumlje đevojku,
0175 Tad’ se bego jadu osjetio,
0176 Da je bio Koičić-Ivane,
0177 Pak se skoči od zemlje na noge,
0178 On uzima dvije puške male,
0179 Da ubije Koičić-Ivana;
0180 No se Ivan prevarit’ ne daše,
0181 Bojaše se bega Ljubovića,
0182 Kada bego do Ivana dođe,
0183 Jošt ovako njemu govoraše:
0184 „Kurvo jedna Koičić-Ivane!
0185 „Čiju s’ bio juče bedeviju?”
0186 Njemu veli Kočić-Ivane:
0187 „Ja sam tvoju bio bedeviju,
0188 „Tvoju bio, za mene je bila.”
0189 Pak zapali sedam samokresa,
0190 Te on ubi bega Ljubovića,
0191 Pak poskoči kuli niz čardake,
0192 Dokle strča na mermer-avliju
0193 Ne pogodi vranca bez biljega,
0194 Nego ata bega Atlagića,
0195 Pak pobježe preko Nevesinja.
0196 Ćeraše ga pješci i konjici,
0197 Konjici ga malo nazirahu,
0198 A pješci ga ni čut’ ne mogahu;
0199 I oni se natrag povratiše,
0200 A Ivan je u Gabelu doš’o,
0201 Neretvu je vodu pregazio,
0202 Pak on ode niz Makarje tvrdo,
0203 Dokle dođe moru na jaliju
0204 U sinje se more zavozio.
0205 Dokle dođe Mletku bijelome,
0206 Počinuo trudan i umoran,
0207 Pak otole sitnu knjigu piše,
0208 Te je šalje Nevesinju ravnom
0209 A na ruke Fazlipašinici:
0210 „O kaduna, Fazlipašinice!
0211 „Izdaj mene zlato dizdarevo,
0212 „Zaručnicu bega Ljubovića:
0213 „Vjera moja mene ne ubila
0214 „Skovaču ti od zlata papuče,
0215 „U papuče pet stotin’ rušpija!”
0216 A kad buli knjiga dopadnula
0217 Te viđela, što joj knjiga piše,
0218 To je njojzi vrlo milo bilo;
0219 Obuče se što ljepše mogaše,
0220 Pravo ide dvoru Ljubovića
0221 Na razgovor lijepoj đevojci,
0222 Pa đevojci bula besjedila:
0223 „Snaho moja, šćeri dizdareva!
0224 „Ja što si mi sjetno nevesela?
0225 „Ili žališ Koičić-Ivana?
0226 „Il’ gaziju bega Ljubovića?”
0227 Ma joj veli lijepa đevojka:
0228 „O kaduna, Fazlipašinice!
0229 „Ja bih bega muštuluka dala
0230 „Za deliju Koičić-Ivana.”
0231 A kad bula razumlje đevojku,
0232 Ovako je riječ besjedila:
0233 „Ti ne boj se, moja snaho draga!
0234 „Dobiću ti ja skoro Ivana.”
0235 Pak otole sitnu knjigu piše,
0236 Te je šilje Koičić-Ivanu:
0237 „Moj posinče, Koičić-Ivane!
0238 „Opremi se što prije uzmožeš,
0239 „Hodi k mene u polje Mostarsko
0240 „Kod Neretve kod vode studene,
0241 „Da ti dadem šćerku dizdarevu.”
0242 Kad Ivana knjiga dopadnula,
0243 I on viđe što mu knjiga piše,
0244 Opremi se što brže mogaše,
0245 U sinje se more zavozio
0246 Dokle dođe Makariju tvrdom,
0247 Makarije zdravo prehodio,
0248 Primače se polju Mostarskome;
0249 Nego bula pređe dohodila
0250 I dovela lijepu đevojku;
0251 Pa đevojka buli besjedila:
0252 „O kaduna, Fazlipašinice!
0253 „Ako ne bi Koičić-Ivana,
0254 „Kunem ti se Bogom istinijem,
0255 „Ja se natrag ne ću povratiti,
0256 „No ću sama sebe kidisati.”
0257 U tom dođe Koičić-Ivane.
0258 Kad ga viđe lijepa đevojka,
0259 Od radosti grli ga rukama,
0260 Poljubi ga u oba obraza.
0261 Tu mi Ivan privati đevojku,
0262 Pašinicu divno darivao:
0263 Dade njojzi od zlata papuče,
0264 U papuče pet stotin’ rušpija,
0265 Odatle se natrag povratio,
0266 On otide niz Makarijevo,
0267 Dokle doše moru na jaliju
0268 U sinje se more zavozio,
0269 Dok je doš’o Mletku bijelome,
0270 Onđe krsti lijepu đevojku,
0271 Divno ime njojzi izbiraše,
0272 Divno ime dilber Anđelija;
0273 Krstio je, pak vjenčao za se,
0274 Šnjome divan porod izrodio:
0275 Dvije šćeri i četiri sina;
0276 Rane šćeri, a pozne sinove,
0277 Da zaove snahe ne zastaju,
0278 Da s’ u dvoru kavge ne zbivaju.
0279 To je bilo kad se i činilo,
0280 Nama, družbo, zdravlje i veselje!