Žaneta
| Žaneta Pisac: Milosav Jelić |
O, nežni cvete s obala Garone,
Ne dršći od naše studi i od rose,
Na tvoje lice sikstinske madone,
Na dražesnu nogu, na grudi, na kose
To jutro pada. Tužna povest tvoja
O minuloj sreći silno me potresa,
O dragom, što je pao posred boja
Na jugu, gde šumi čempres do čempresa.
I kada oko i vitice bujne
Primakneš mi strasno i poljubiš jače,
Zastruji vetar kroz poljane rujne
Setno. Ja znam tada da on kraj nas plače.
Volimo prošlost! Ali dok dan sjajni
Treperi nam ljupko vrh njiva, vrh cveća,
Neka se u nas ushit diže tajni
Za slavu života, mladosti, proleća.
Izvor
[uredi]Srpski književni glasnik, 1. novembar 1904. Knjiga XVIII, Broj 5. Str. 339.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milosav Jelić, umro 1947, pre 79 godina.
|