Govor Dimitrija Ljotića omladincima
| Govor Dimitrija Ljotića omladincima (1942) Pisac: Dimitrije Ljotić |
Smederevo, 26. aprila
Roditelji smederevskih đaka i studenata bili su u nedelju prisutni zakletvi koju su njihovi sinovi položili za obnovi zemlje i duhovni preporod svoga naroda.
Još rano izjutra tri čete od preko 150 mladih ljudi promarširale su kroz grad i u savršenom redu došle na službu Božju u Sabornu crkvu. Već samo uzorno marširanje pokazalo je da obveznici nisu uzalud proveli prvih nekoliko dana u kasarnama na Carini. Posle službe Božje obavljena je svečano zakletva u velikoj sali Grand-hotela. Sva mesta, do poslednjeg, bila su ispunjena. Pored roditelja i rodbine obveznika zapažen je naročito velik broj vanškolske omladine, koja još nije mogla da bude pozvana, a koja se veoma interesuje za rad i život svojih drugova u radnoj službi. Po dolasku izvanrednog komesara Dimitrija Ljotića, kome je dežurni oficir podneo raport, otpočeo je crkveni obred. Činodejstvovao je protojerej Milan Blagojević.
Pre zakletve prota Blagojević uputio je obveznicima nekoliko očinskih saveta.
Ukazujući na nesreću koju je srpski narod doživeo, prota Blagojević je, između ostaloga, kazao:
— Baš zato što smo se razišli od Božje volje, koja je naše pretke rukovodila u svakom njihovom delu, mi smo doživeli nesreću u kojoj se danas nalazimo. A vi ste oni koji ste pozvani da se povratite na put predaka, da svojim delima ispunjujete Božju volju.
Potom je komandant nacionalne službe zamolio izvanrednog komesara za obnovu Smedereva da sa svoje strane uputi nekoliko reči obveznicima. U ovom skoro jednočasovnom govoru Ljotić je uporedio današnji dan sa istim danom prošle godine, kada je Vrhovna komanda jugoslovenske vojske objavila kapitulaciju. Razvijajući svoju misao da je 18. aprila 1941. godine značio svršetak jednog perioda nimalo slavnog ni časnog po naš narod, dok taj isti dan godinu dana posle znači vraćanje starom srpskom narodnom duhu, čemu je dokaz baš ova zakletva.
Ljotić je rekao:
— Naše narodno i državno životno stablo bilo je pre godinu dana potpuno posečeno. I mi smo se u brizi pitali, da li je narodni koren ostao netaknut. I došlo je iskušenje jedno za drugim: slom i potom komunistička pobuna. Svako za sebe bilo bi teško, a oba zajedno su još teža. Međutim, narodni koren ipak nije bio uništen. Javila se omladina baš iz naših redova, koja je shvativši ozbiljnost trenutka i zamašnost zadatka odlučila da po cenu sopstvenih života osigura svom narodu bolju budućnost. Vi ste danas tu da nastavite njihovo delo: što oni postigoše puškom na ramenu, upotpunite vi ašovom u ruci.
Reči izvanrednog komesara za obnovu Smedereva, Ljotića, praćene su živom pažnjom kako od strane obveznika tako i od prisutnog građanstva. Na kraju je govornik isporučio pozdrave predsednika srpske vlade generala Milana V. Nedića i ministra prosvete Velibora Jonića, koji žali što i pored svoje najbolje volje nije mogao lično da prisustvuje svečanosti.
Najzad se komandant obavezne nacionalne službe u Smederevu obratio građanstvu zahvaljujući mu na brojnoj poseti, kao i komesaru kome je zablagodario na svima njegovim naporima oko obezbeđenja rada nacionalnih službi. Čitanjem pozdravnih telegrama upućenih predsedniku srpske vlade generalu Milanu V. Nediću i ministru prosvete Veliboru Joniću svečanost je završena.
Građanstvo se razišlo pod utiskom ozbiljnih reči izvanrednog komesara Ljotića. A kad su na svršetku obveznici promarširali ponovo kroz grad s pesmom, svakom je bilo jasno da su ovi mladi ljudi vesnici novih, lepših i srećnijih dana.
Izvor
[uredi]- Ljotić, Dimitrije V., Sabrana dela. Knjiga 10, 1941—1945., Zadruga, Novi Sad, 2001.