Gle i opet...

Gle i opet... (Ach, die Augen sind es wieder) (1896)
Pisac: Hajnrih Hajne, prevodilac: Jovan Dučić

Gle i opet one oči
Što no nekad na me sjaše,
Gle i opet usne one
Što mi život zamedljaše,

Opet glasić, kog sa žudnjom,
Slušah nekad kako zvoni;
Sve ko nekad — tek ja samo
Tek ja više nisam oni.

I zagrljen nježnim t'jelom
I ljubavlju, vatrom mladom,
Na njezinom srcu ležim
S nijemim bolom, s teškim jadom.