Buljuk-baša Mujo na Malti (Travnik)

0001 Vino piju do dva pobratima
0002 Na Kladuši u kamenoj kuli:
0003 Jedno glavom buljuk-baša Mujo,
0004 Drugo pobro Babić Huseine.
0005 Piju vino, eglen zametnuli
0006 O junaštvu i o djevojkama.
0007 Babić Huso Muju govorio:
0008 „Pobratime buljuk-baša Mujo,
0009 Što s’ ne ženiš, slatki pobratime?”
0010 Njemu Mujo tiho progovara:
0011 „Pobratime, Babić Huseine,
0012 I ja znadem, slatki pobratime,
0013 Da s’ u mene brci procvatili.
0014 Gdje ja nađem za sebe djevojku,
0015 Ondje za me nema prijatelja:
0016 S otog ostah neoženjen, pobro.”
0017 Njemu Babić priče govoriti:
0018 „Pobratime, buljuk-baša Mujo,
0019 Ako češ me poslušati, Mujo,
0020 Ja ti znadem za krasnu djevojku,
0021 Znadem za te srcem prijatelja:
0022 To je Zlate Glinić Osman age,
0023 A aga je srcem prijatelju.
0024 I ja jesam curi mušterija,
0025 Ven hajdemo kuli Osman age,
0026 Da vidimo kićenu djevojku.
0027 Ak’ voljedne tebe neg’ meneka,
0028 Ja ću biti kumom kod djevojke,
0029 Potrošiću dvjesta madžarija.”
0030 A kad čuo buljuk-baša Mujo,
0031 On govori Babić Huseinu:
0032 „Hajdmo, probro, kuli od kamena,
0033 Da vidimo kićenu djevojku.
0034 Ak’ voljedne tebe neg’ meneka,
0035 Biću i ja kumom kod djevojke;
0036 Potrošiću trista peruklija.”
0037 To rekoše, na noge skočiše,
0038 Opremiše ate u podrumu,
0039 Izvedoše pod kamenu kulu
0040 Obojica konje uzjahaše
0041 Od Kladuše ispod Alatuše,
0042 Ispod gaja Ogrešević Ala.
0043 Glinu vodu na brodovim’ prešli,
0044 Upraviše kuli Glinić age.
0045 Kad se blizu kuli prikučili,
0046 U njoj sjedi Glinić Osman aga,
0047 Viš njeg stoji kićena djevojka,
0048 A djevojka tiho progovara:
0049 „Eto babo, dvaju konjanika!”
0050 Kad je aga oba ugledao,
0051 On govori svojoj kćeri Zlati:
0052 „Kćeri Zlato, iz očiju vidu,
0053 Ono s’, kćeri, tvoji zagledači,
0054 Ono jesu oba pobratima.
0055 Štono jaše, kćeri, na đogatu,
0056 Ono jeste buljuk-baša Mujo;
0057 Što za njime jaše na alatu,
0058 Ono jeste Babić Huseine”.
0059 U tom momci pod kamenu kulu.
0060 Dočeka ih Glinić Osman aga,
0061 Mujo njemu turski selam viknu,
0062 Njima aga hoš-đeldiju daje,
0063 Pa rekoše, da su zdravo bili.
0064 Malo vr’jeme za dugo ne bilo,
0065 U odaji poletješe vrata,
0066 A na vrata kićena djevojka
0067 Nosi kahvu na tabaku zlatnu,
0068 Zamedena pa zašećerena;
0069 Slatka kahva, ljepši kahvedžija.
0070 A govori Babić Huseine:
0071 „Čuješ aga, Glinić Osman aga
0072 Mi ti jesmo oba pobratima,
0073 Pa smo čuli za tvoju djevojku,
0074 Da j’ u tebe na namu djevojka,
0075 A mi jesmo oba mušterije.”
0076 Huso curi tiho progovara;
0077 „L’jepa Zlate Glinić Osman age,
0078 Vidiš Zlate, buljuk-baše Muja,
0079 Mala ima, pa irada svoga,
0080 A junak je nada sve junake,
0081 Dobru ima na Kladuši kulu,
0082 A tebi je Mujo mušterija;
0083 U meneka nigdje ništa nema,
0084 U naruč sam našo odijelo.
0085 Ako voliš njega neg’ meneka,
0086 Ja ću biti kume kod djevojke,
0087 Potrošiću dvjesta madžarija.”
0088 I Mujo joj tako govorio.
0089 Kad je čula kićena djevojka,
0090 Diže glavu, Husu govorila:
0091 „Dobro znadem, buljuk-bašu Muja,
0092 Mujo ima mala i irada,
0093 Ima dobru na Kladuši kulu,
0094 A junak je nada sve junake.
0095 Što mi lažeš, Babić Huseine,
0096 Da u tebe nigdje ništa nema?
0097 Dobar imaš čardak na Krbavi,
0098 A alata jašeš vladikina,
0099 Što si njega rukom umorio,
0100 Ispod njega izmako alata.
0101 Ven hvala vam na vašem ićramu;
0102 I ja znadem za bolju djevojku,
0103 I ljepša je i viša od mene.
0104 Kad hvalite da ste vi junaci,
0105 Nisko cura u prokletoj Malti,
0106 L’jepa Ana maltarskoga bana;
0107 Koji siđe u prokletu Maltu,
0108 Pa iznese banovu djevojku,
0109 Biću njemu ljuba uz koljeno.”
0110 A kad čula oba pobratima,
0111 Obojica na noge skočiše
0112 I pod kulom konje pojahaše.
0113 Otkrenuše od kamene kule
0114 Do čardaka Nović Jusuf age.
0115 Kad čardaku blizu prikučili,
0116 Ugledo ih aga sa pendžera;
0117 Pred njih aga pod čardak iziđe.
0118 Dobro ih je aga dočekao
0119 Na selamu i na hoš-đeldiji,
0120 Tudje momci konja odjahaše,
0121 Uvede ih u čardak drveni.
0122 Kad na čardak oba pobratima,
0123 Mujo muči, ništa ne govori;
0124 A govori Nović Jusuf aga:
0125 „Gdje ste bili, oba pobratima,
0126 Da vi n’jeste kuli sahodili,
0127 B’jeloj kuli Glinić Osman age?
0128 Je l’ vas cura rezil učinila,
0129 L’jepa Zlata Glinić Osman age?” —
0130 „Jesmo, aga, kuli sahodili,
0131 Pa nas Zlate u Maltu opremi,”
0132 A kad čuo Nović Jusuf aga,
0133 Pred njih baci katansko od’jelo.
0134 Govorio buljuk-baša Mujo:
0135 „Čuješ aga, Nović Jusuf aga,
0136 Ne znam kraja, na kojem je Malta.”
0137 A govori Babić Huseine:
0138 „Pobratime, buljuk-baša Mujo,
0139 Što govoriš, od tog’ fajde nema,
0140 Valja ići u Maltu prokletu.”
0141 Kad je čuo buljuk-baša Mujo,
0142 Oni sebe tebdil učiniše,
0143 Pa pod kulom konje pojahaše.
0144 Okrenuše oba od čardaka,
0145 Sve putuju moru u škuljeve;
0146 Kad su moru na obalu sišli
0147 Onda reče Babić Huseine:
0148 „Pobratime buljuk-baša Mujo,
0149 Ti okreći, kud je tebi drago.”
0150 Obojica tuj se rastadoše:
0151 Ode Mujo uz obalu moru,
0152 Mujo teži u škuljeve moru
0153 B’jeloj kuli Petra Miljkovića;
0154 Huso ode niz obalu moru.
0155 Kasno Mujo u škuljeve siđe
0156 B’jeloj kuli Petra Miljkovića
0157 Mujo viknu pod kamenom kulom:
0158 „Pobratime, Petre Miljkoviću,
0159 Jesi l’ doma u kamenoj kuli?”
0160 To ne čuje Petre Miljkoviću,
0161 Ven mu čuje ljuba sa odžaka;
0162 Vjerna ljuba tiho progovara:
0163 „Gospodine, Petre Miljkoviću,
0164 Neko tebe ispod kule viče,
0165 Kanda ti je Bogom pobratime,
0166 Sa Kladuše buljuk-baša Mujo.”
0167 Diže glavu Petre Miljkoviću,
0168 Pa je ljubu pleskom udario:
0169 „Što mi noćas rane povrijeđaš,
0170 Što spominješ buljuk-bašu Muja;
0171 Evo ima tri pune godine,
0172 Kako meni pobratima nema.”
0173 Opet Mujo ispod kule viče.
0174 A kad čuo Petre Miljkoviću,
0175 On poleti niz kamenu kulu;
0176 Kad ugleda pobratima svoga,
0177 Prama njemu raskrilio ruke.
0178 Gdje s’ sastali, tu se zagrlili,
0179 Za junačko upitaše zdravlje.
0180 Uvede ga u kamenu kulu,
0181 Pa pred Muja trmpez postavio.
0182 Petar pije, kao da proljeva,
0183 Muči Mujo, ništa ne govori.
0184 Govori mu Petre Miljkoviću:
0185 „Pobratime, buljuk-baša Mujo,
0186 Što ne piješ, slatki pobratime?
0187 Kad si godjer meni dohodio,
0188 Vav’jek pio šenli i veselo,
0189 A sad mučiš, ništa ne govoriš.”
0190 Onda Mujo Petru govorio:
0191 „Pobratime Petre Miljkoviću,
0192 Ti ne znadeš dragi pobratime,
0193 Mene cura rezil učinila,
0194 L’jepa Zlata Glinić Osman age,
0195 Pa sam pošo u Maltu prokletu;
0196 A ja ne znam, na kojem je kraju,
0197 Jer joj nikad silazio n’jesam;
0198 Evo muke i nevolje teške
0199 Porad Malte, proklete palanke.”
0200 A govori Petre Miljkoviću:
0201 „Pobratime, buljuk-baša Mujo,
0202 Bahta nema venda u tebeka;
0203 Evo ima tri pune godine,
0204 Što ja gradim đemiju pod kulom,
0205 U nju mećem robu svakojaku,
0206 A s’jutra ću pokrećat đemiju,
0207 Okrećem je u Maltu prokletu.
0208 Ja ću tebe u Maltu prevesti,
0209 Čekaću te mjesec i godinu,
0210 Dok se vratiš iz Malte proklete.”
0211 Kad to čuo buljuk-baša Mujo,
0212 Mujo pije, kao da proljeva,
0213 Pije pivo šenli i veselo.
0214 Noć noćili, rano podranili,
0215 Pa se sprema Petre Miljkoviću,
0216 Opremi se buljuk-baša Mujo;
0217 Pa sjedoše oba u đemiju,
0218 Okrenuše preko mora sinjeg’,
0219 Sve dan po dan, a konak po konak,
0220 Pa đemiju kraju priturili
0221 Do pod Maltu četiri sahata.
0222 Iz đenrije izvede đogata,
0223 A Petar mu tiho govorio:
0224 „Pobratime, buljuk-baša Mujo,
0225 Do na goru dva puna sahata;
0226 Na gori je čardak od drveta,
0227 U čardaku Golub harambaša.
0228 Kad ti pobro natjeraš đogata
0229 Poznaće te Golub harambaša,
0230 Viknuće te po imenu, pobro.
0231 Ti se hvati rukom u džepove
0232 Daruj, pobro, Golub harambašu
0233 Serbez hajde u Maltu prokletu.”
0234 Ode Mujo u Maltu prokletu.
0235 Kad izbio gore na raskršće,
0236 Kraj čardaka Golub harambaše,
0237 Njega Golub iz čardaka viknu:
0238 „Stan’ Turčine,buljuk-baša Mujo,
0239 Evo ima dvanaest godina,
0240 Kako čuvam čardak u planini
0241 Sve od tebe i đogata tvoga.”
0242 Kad je Mujo razumio r’ječi,
0243 On govori Golub harambaši:
0244 „Ne budali, Golub harambaša,
0245 Mujo t’ nikad do čardaka ne će.”
0246 Pa otišće ruku u džepove
0247 I darova društvo Golubovo:
0248 Svakom drugu po tri madžarije,
0249 A Golubu dvades’t i četiri.
0250 Govorio Golub harambaša:
0251 „Da si glavom buljuk-baša Mujo,
0252 Serbez hajde u Maltu prokletu.”
0253 Mujo ode putem niz planinu.
0254 Kada Mujo do u Maltu siđe,
0255 Niza Maltu upravio đoga,
0256 Pa pod kulu maltarskoga bana.
0257 Na golemo čudo udario,
0258 U avliji pod kamenom kulom
0259 U avliji tole postavili.
0260 Sva avlija butun populata,
0261 Jer su prosci ukit’li djevojku,
0262 Prose Anu maltarskoga bana;
0263 Jandaj sila dobrih kapetana!
0264 Ni tome se nije začudio,
0265 Ven ugleda buljuk-baša Mujo:
0266 Voda s’ alat Babić Huseina
0267 Pod kalkanom i pod kuburama.
0268 Huso sjedi banu uz koljeno
0269 I pred Husom tola postavljena,
0270 A do njeg su sva tri kapetana,
0271 Pred svakim je od zlata jabuka;
0272 I pred Husom od zlata jabuka.
0273 Onda Mujo odsjede đogata,
0274 Pa im Mujo bož’ju pomoć viknu.
0275 Njemu Huso pomoć prihvatio,
0276 Diže glavu, pa se pozdravio:
0277 „Da si zdravo, Petre generale,
0278 Sa Žegara od donjih kotara.” —
0279 „Zdravo jesam od Otočca bane.”
0280 I pred njega tolu postaviše.
0281 Mujo sjede hladao piti vino,
0282 Mujo metnu od zlata jabuku.
0283 Onda bane iz sveg’ grla viknu:
0284 „O Anice, moja jedinice,
0285 Hodi spani pod kamenu kulu.”
0286 Malo vr’jeme za dugo ne bilo,
0287 Stade škripa dibe i kadife,
0288 Ana spade pod kamenu kulu,
0289 Tri puta se ćaći poklonila;
0290 Njojzi ćaća tiho progovara:
0291 „O Anice, moja jedinice,
0292 Već su meni prosci dodijali,
0293 Ven jabuku biraj u avliji.”
0294 Kada cura okom pogledala,
0295 Po stolicam’ jabuke od zlata,
0296 Pa se cura u pasu povila,
0297 Jabuk’ uze Babić Huseina,
0298 Pa je sebi u njedra savila.
0299 Vrlo milo buljuk-baši Muju.
0300 Ode cura u kamenu kulu,
0301 A avliji kanat odskočio,
0302 A uskoči sa mora trgovče
0303 I podviknu maltarskoga bana:
0304 „Zlo ti pio, od Maltije bane,
0305 Zar ne znadeš pod kamenom kulom,
0306 Ko ti sjedi, bane, uz koljeno?
0307 Sa Krbave Babić Huseine;
0308 Take zmije među Turcim’ nema.”
0309 Kad to čuo buljuk-baša Mujo,
0310 On popade bana maltarskoga,
0311 S njim pobježe u kamenu kulu.
0312 A da vidiš Babić Huseina,
0313 Huso skače ispod kamen-kule,
0314 U ruci mu golotrba ćorda;
0315 U avliji gadar učinio:
0316 On pogubi sva tri kapetana.
0317 Skoči Mujo iz kamene kule,
0318 A povika od Maltije bane:
0319 „Gospodine, Petre generale,
0320 Uhvati mi Babić Huseina!”
0321 A kad čuo buljuk-baša Mujo,
0322 Mujo turski Husu progovara:
0323 „Predaj s’ pobro, Babić Huseine!”
0324 Pa poletje buljuk-baša Mujo,
0325 Hvatiše se u pleća junačka,
0326 Nosaju se pod kamenom kulom;
0327 Obori ga buljuk-baša Mujo,
0328 Pa on Husu savezao ruke,
0329 Povede ga u kamenu kulu.
0330 A uskoči od mora trgovče:
0331 „Daj mi prodaj sužnja u avliji.”
0332 A povika od Maltije bane:
0333 „Prodaj zmiju, Babić Huseina.”
0334 Onda Mujo u avliji viče:
0335 „Ovi sužanj trista madžarija.”
0336 Pa mu dade Husa i alata.
0337 Vlašče vodi Babić Huseina,
0338 Mujo banu u kulu uniđe.
0339 Muči bane, ništa ne govori,
0340 Jer on žali sva tri kapetana.
0341 Pa je Muju trmpez postavio,
0342 Mujo pije u kamenoj kuli.
0343 Noćili su, rano podranili,
0344 Onda bane Muju govorio:
0345 „Čuvaj meni od kamena kulu.”
0346 Pa on uze hrte i zagare,
0347 Lov loviti u zelenu lugu;
0348 Osto Mujo u kamenoj kuli.
0349 U odaji poletješe vrata,
0350 A na vrata banova djevojka,
0351 Pa govori kićena djevojka:
0352 „Što uhvati Babić Huseina?
0353 Kakva Huso ima pobratima,
0354 Sa Kladuše buljuk-bašu Muja,
0355 Zajam će ti zajmom povratiti.”
0356 Onda Mujo kad razumje r’ječi,
0357 Mujo njojzi po istini kaže:
0358 „Ja sam glavom buljuk-baša Mujo.”
0359 Kad to čula prikladna djevojka,
0360 Ona Muju tiho progovara:
0361 „Hajd’ se, Mujo, opremaj u kuli.”
0362 A cura se u kulu povrati,
0363 Pa se sprema u kamenoj kuli.
0364 Mujo siđe, izvede đogata,
0365 Pa posjede đoga u avliji,
0366 A djevojku za se na đogata;
0367 Zagrnu je mrkom kabanicom,
0368 Pa pobježe iz kamene kule.
0369 Mujo bježi na đogatu svome
0370 Do čardaka Golub harambaše,
0371 A ispade Golub harambaša;
0372 Dobro ga je Mujo darovao.
0373 Pa on spade moru na obalu,
0374 Njega čeka Petar kod obale,
0375 Pa unide Mujo u đemiju.
0376 Lenger diže Petre Miljkoviću,
0377 Sve on bježi preko sinjeg mora.
0378 U đemiji pobratima nađe,
0379 Pobratima Babić Huseina.
0380 Viš đemija u škuljeve dođe
0381 B’jeloj kuli Petra Miljkovića.
0382 Kad se tamna noćca uhvatila,
0383 Petar b’jelu kulu ostavio,
0384 A povede bjelogrlu ljubu.
0385 Što je imo mala gotovoga,
0386 Sve ponese Petar Miljkoviću
0387 Ode Petar s Mujom na Kladušu;
0388 Sve putuju Glini na brodove.
0389 Kad se bjahu Glini prikučili,
0390 Mujo nosi od Malte djevojku,
0391 Babić ide na alatu svome.
0392 Njiha gleda Zlata sa pendžera,
0393 Pa govori svome roditelju:
0394 „Slatki babo, Glinić Osman aga,
0395 Mujo nosi banovu djevojku,
0396 Bit’ mu neću ljuba kod koljena.”
0397 A govori Glinić Osman aga:
0398 „Hajde spani pod kamenu kulu,
0399 Pa pod Mujom uhvati đogata,
0400 Pa ćeš reći buljuk-baši Muju:
0401 „ „Jesi li se brate umorio?” ” —
0402 Cura spade pod kamenu kulu.
0403 U tom Mujo natjera đogata,
0404 Dade Anu Babić Huseinu.
0405 Mujo Zlati tiho progovara:
0406 „Ja ti, Zlato, mušterija n’jesam.”
0407 Pa okrenu kuli na Kladušu
0408 Svojim pobrom, Petrom Miljkovićem.
0409 Kada Mujo na Kladušu dođe,
0410 Petru b’jelu načinio kulu:
0411 Osta Petar zav’jek na Kladuši.