Bojičić Alija i Zmaj-ognjeni Vuk
0001 Knjigu piše Bojičić Alija
0002 Iz Kladuše iz Turske Udbine,
0003 Te je šalje Zmaj-ognjenu Vuku
0004 U obali niže Kačanika.
0005 Koliko je silan i bijesan,
0006 Ovako mu Turčin knjigu slaže:
0007 ”Zdravo, Vuče, od gore ajduče,
0008 ”Ja sam čuo đe kazuju ljudi,
0009 ”Da si valjan junak na krajini,
0010 ”Svu krajinu od Turaka braniš,
0011 ”I megdane mloge zadobivaš.
0012 ”Tebe fale, a mene ne kude.
0013 ”Još sam čuo, ako me ne lažu,
0014 ”Da ti imaš u potaju dora,
0015 ”Doratasta i putonogasta,
0016 ”Nejahana i osedlisana,
0017 ”Da ti valja u tvojoj potrbi,
0018 ”A ja imam suru bedeviju:
0019 ”Tvoj je dobar, i moja je harna,
0020 ”Naučena boju i megdanu,
0021 ”Pretekla bi ticu lastavicu.
0022 ”I čuo sam đe pričaju ljudi,
0023 ”Da ti imaš dvije danickinje,
0024 ”Sve oblite u suvome zlatu,
0025 ”Na njima su dva čarka đurkovca,
0026 ”I da imaš dva mača vukovca,
0027 ”Koji su ti od baba ostali,
0028 ”I da pašeš sablju dimiškiju,
0029 ”Da je takve u junaka nema;
0030 ”A ja imam bistra dževerdara,
0031 ”I oružje ne grđe od tebe,
0032 ”Koje sluša, ako ruka služi,
0033 ”Đe udara melem ne trebuje.
0034 ”Ja još da ti jedno čudo kažem,
0035 ”Dočuo sam kazali su meni,
0036 ”Da ti imaš ljubu Anđeliju,
0037 ”S kojom si se skoro sastavio,
0038 ”Da je take u kaura nema,
0039 ”Ni ružnija od zagorske vile;
0040 ”A ja imam mlađenu kadunu,
0041 ”Skoro sam je sebi dobavio,
0042 ”Tvoja divna, moja ružna nije,
0043 ”Obje mlade i nama su drage.
0044 ”Ala, Vuče, da se mijenjamo:
0045 ”Podaj meni Anđu i oružje,
0046 ”I podaj mi silnoga dorata,
0047 ”Bolji junak Anđu će ljubiti,
0048 ”I oružje bolji opasati,
0049 ”A dorata bolje proigrati.
0050 ”Ako li me poslušati nećeš,
0051 ”Pozivam te na mejdan junački,
0052 ”Da izbereš đe je tebi drago. ”
0053 Kada Vuka knjiga dopanula,
0054 Knjigu čita pak se podsmjehuje,
0055 ”Ala, reče, čudne aranzade,
0056 ”Kuda li je Turčin naumio,
0057 ”Da izgubi sebe ali mene? ”
0058 Pa dovati divit i artiju,
0059 Brže kiti knjigu na koljeno,
0060 Te je šalje Bojičić Aliji.
0061 Ovako mu Vuče otpišuje:
0062 ”Silno Ture, Bojičić-Alija,
0063 ”Ja sam tvoju knjigu proučio,
0064 ”I vidio što mi u njoj pišeš.
0065 ”Istina je sve što ljudi kažu,
0066 ”Da ja imam konja i oružje,
0067 ”I da imam divnu Anđeliju,
0068 ”Al’ se čudu dočudit’ ne mogu,
0069 ”Što će tebi moja sirotinja?
0070 ”A ja tvome ne zavidim blagu,
0071 ”Ni junaštvu, kako što mi kažeš.
0072 ”Sve ti tvoje dugovjetno bilo,
0073 ”A ja ne dam mojega dorina,
0074 ”I oružje kog sam dobavio.
0075 ”I da bih ti oboje poslao,
0076 ”Ne dam moje ljube Anđelije,
0077 ”Dok je meni na ramenu glave,
0078 ”I svijetli obraz pred ljudima,
0079 ”Ludo joj je čedo pod pojasom.
0080 ”No, Alija, silni megdandžija,
0081 ”Tvoje drži, a moje ne davam,
0082 ”Prođimo se vraga i megdana,
0083 ”Grijota je od Boga jednoga,
0084 ”Da pogubiš mene, al’ ja tebe
0085 ”Bez inada i nikakva kara,
0086 ”Nego ajde da se bratimimo,
0087 ”Ljube naše daj da posestrimo,
0088 ”Da budemo glavni prijatelji. ”
0089 Kad Aliji sitna knjiga dođe,
0090 Ne bješe mu mila nikoliko,
0091 No se Turčin nasrdio ljuto,
0092 U ljutosti drugu Vuku piše:
0093 ”Strašljivice, Zmaj-ognjeni Vuče,
0094 ”Neću s tobom činit’ prijateljstva,
0095 ”Niti primam tvojega bratimstva,
0096 ”No te čekam na mejdan junački
0097 ”U livadi niže Kačanika.
0098 ”Rok neđelja, megdan poneđeljnik,
0099 ”U utornik da kukaju majke,
0100 ”Ali moja, ali tvoja, Vuče.
0101 ”Čekaću te pod zelenu jelu,
0102 ”Tu ćeš naći mene i kadunu.
0103 ”Ti dovedi tvoju Anđeliju,
0104 ”Kom pomogne sreća na megdanu,
0105 ”Ko dobije, neka ima dvije,
0106 ”Tako konji, tako i oružje,
0107 ”I ne vodi nikog od Srbalja,
0108 ”Neću ni ja nikog od Turaka. ”
0109 Šalje Vuku knjigu kastilice,
0110 Kad Vuk viđe šta Alija piše,
0111 ”Avaj, reče, do Boga miloga
0112 ”Đe mi valja ginut’ na sramotu,
0113 ”Bolje nego živjeti sramotno. ”
0114 Pak doziva vjerenu ljubovcu:
0115 ”Anđelija, moja ljubo draga,
0116 ”Obuci se što možeš nalješe;
0117 ”Mene vadi konja i oružje,
0118 ”Jere ćemo šjutra putovati
0119 ”Na livadi udno Kačanika.
0120 ”Evo me je knjiga dopanula
0121 ”Od Turčina Bojičić-Alije,
0122 ”Zove mene Turčin na bratimstvo,
0123 ”Ročili smo da vodimo ljube. ”
0124 Brzo ga je Anđa poslušala,
0125 Izvadi mu đuzel odijelo,
0126 I iznese svijetlo oružje,
0127 Sluga konja spravna prinijeli.
0128 Obuče se i Vuko i Anđa,
0129 Dobrije se konja dovatiše,
0130 Pravo pošo dolje do Kačana.
0131 Fala Bogu da je velikome!
0132 Divno li ih bješe pogledati:
0133 Divan junak, a još lješa Anđa,
0134 Ođelo ih ponijelo divno,
0135 I smrt bi se ogrješila ljuto,
0136 Kada bi ih zaran’ rastavila.
0137 Kad su došli na livadi ravnoj,
0138 Ali Turčin priđe doranio,
0139 Na sandžadi noge prekrstio,
0140 Lulu puši, a pije rakiju,
0141 Služi mu ga dilberli kaduna
0142 Desnom rukom čašom pozlaćenom.
0143 Božju mu je pomoć nazivao:
0144 ”Božja pomoć, Bojičić-Alija! ”
0145 Koliko se Ture posililo,
0146 Nit’ se diže, nit’ se Boga prima,
0147 No pogleda milu Anđeliju,
0148 Od jada ga uvati groznica.
0149 Tada Turčin na noge ustade,
0150 Bedevi se u ramena baci:
0151 ”Drž’ se, reče, Zmaj-ognjeni Vuče! ”
0152 Prepade se, i nevolja mu je.
0153 Tader Vuče riječ progovara:
0154 ”Anđelijo, moja vjerna ljubo,
0155 ”Ako bi me Turčin pogubio,
0156 ”I ako bi tebe zarobio,
0157 ”Ludo ti je čedo pod pojasom,
0158 ”Kada bi ga na svijet rodila,
0159 ”Pošlji mi ga majci na dvorove,
0160 ”Nemoj moju zaboravit’ dušu. ”
0161 Ne da Turčin dalje govoriti,
0162 Nego trže sablju okovanu,
0163 I na Vuka strašno nasrnuo,
0164 Listo ga je Vuče dočekao,
0165 Puste im se sablje salomiše,
0166 Baciše ih u zelenu travu,
0167 Fatiše se za grla bijela,
0168 Ćeraju se tamo i ovamo,
0169 Ćeraju se ljetni dan do podne,
0170 Udarila sila na bijesa:
0171 Nit’ se dade preklonit’ Alija,
0172 Niti može oboriti Vuka.
0173 Junaku su pjene popanule,
0174 Kad krvave izlazit’ začeše,
0175 Viđe Turčin da je na nevolju,
0176 Pak zavika iz grla bijela:
0177 ”Anđelija, Vukova ljubovco,
0178 ”I kaduno, oči ti ispale:
0179 ”Pokupite od sablje komade,
0180 ”Isecite Zmaj-ognjena Vuka,
0181 ”Kunem ti se a vjeru ti davam,
0182 ”Ako zgubim tvoga gospodara,
0183 ”Uzeću te za vjernu ljubovcu,
0184 ”Moja kada tvoja robinjica. ”
0185 Kad začuše dvije gospođice,
0186 Jedna drugu tader pogledala,
0187 Reče riječ Vukova ljubovca:
0188 ”K sebi ruke, Bojičina ljubo,
0189 ”Kunem ti se, i vjeru ti davam,
0190 ”Ako takneš moga gospodara,
0191 ”Živoj ću ti oči izvaditi,
0192 ”Nek junaci o junaštvu rade,
0193 ”A mi žene s mirom da šjedimo. ”
0194 U to reče Zmaj-ognjeni Vuče:
0195 ”O kaduno, Alijina ljubovco,
0196 ”Priskoči mi danas u nevolju,
0197 ”Ako Bog da i sreća junačka,
0198 ”I pogubim tvoga gospodara,
0199 ”Držaću te kako moju majku,
0200 ”Vjenčaću te za brata mojega. ”
0201 Kad to začu Alijina ljubovca,
0202 Čudno smisli, a mudro izreče:
0203 ”Volim biti Vukova snašica,
0204 ”Nego Anđi tanka robinjica. ”
0205 Pak se skoči na noge lagane,
0206 Po livadi sakuplja komade.
0207 Za njom trči mlada Anđelija,
0208 Podvikuje grlom bijelijem:
0209 ”Ne, kaduno, u jadu kukala!
0210 ”Ne pogubi svoga gospodara,
0211 ”Kuda će ti zazor i sramota,
0212 ”A od Boga velika grijota,
0213 ”Da pogubi žena svoga muža,
0214 ”Na tebe će ostanut’ ukletva.
0215 ”Podaj mene od sablje komade,
0216 ”Ja ću pomoć mome zaručniku,
0217 ”Kada mužu neću, da kome ću. ”
0218 Pa dovati komad sablje đorde,
0219 Pruži Vuku u lijevu ruku:
0220 ”Evo, Vuko, dragi gospodare,
0221 ”Drži desnom, a kolji lijevom,
0222 ”Ne bi li ga kako umorio. ”
0223 Kad se Vuče do sablje dovuče,
0224 Zakla Aliju po grlu bijelu,
0225 Pade Turčin na zemljici crnoj,
0226 Kako pade, tako ne ustade.
0227 Ondar Vuko konje dovatio,
0228 Kadi dava suru bedeviju,
0229 A on uze Alino oružje,
0230 Otidoše zdravo dvoru svome,
0231 Daleko ih majka ugledala,
0232 A na bliže stara susretala,
0233 Te se s njima u lice ižljubi,
0234 Vuko majku u bijelu ruku.
0235 Zove brata svoga Andrijaša:
0236 ”Evo, brate, za tebe ljubovce,
0237 ”Tebe, majko, lijepe snašice,
0238 ”Mojoj Anđi vjerne jetrvice. ”
0239 Pokrsti je u bijele crkve,
0240 A vjenča je za bratom Andrijom,
0241 Te Vuk vjeru svoju ne salomi,
0242 Držao je kao svoju majku,
0243 A Andriju kako oca svoga.
0244 To je bilo sad se spominjalo,
0245 Nama, braćo, dobro zdravlje bilo.
